Kako funkcioniše KOLO?

Zakon o digitalnoj imovini

Zakon o digitalnoj imovini (čl. 2) digitalnu imovinu određuje kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Virtuelna valuta je onaj oblik koji nije izdala centralna banka i koji nema pravni status novca, ali ga lica prihvataju kao sredstvo razmene. Nabrojani načini raspolaganja su alternativni (dovoljno je da bude ispunjen jedan), pa se odbrana ne može graditi na tome da POEN nema status novca: to definicija sama pretpostavlja. Šta POEN ispunjava, i to se ne prikriva: nije ga izdala centralna banka, i korisnici ga na Pijaci prihvataju kao sredstvo razmene za dobra i usluge. Šta ne ispunjava: ne može se pribaviti kupovinom, jer ga Fondacija ne prodaje, ne utvrđuje mu cenu i ne nudi ga na tržištu, a upis nije protivčinidba za donaciju; ne može se otuđiti uz naknadu, što Uslovi korišćenja izričito zabranjuju; nema otkupa ni konverzije u novac i ne postoji sekundarno tržište, pa nema ni cene po kojoj bi se trgovalo; ne postoji izvan evidencije koju vodi Protokol i ne može se preneti izvan nje, jer ažuriranje zapisa između dva korisnika ne iznosi POEN iz sistema; i ne koristi se u svrhu ulaganja, jer nema prinosa ni izdavaoca koji ga obećava. Fondacija po osnovu POENA ne pruža platne usluge, ne drži novčana sredstva korisnika i ne izvršava platne transakcije. Ovo je naše čitanje, izneto otvoreno; ocenu daje nadležni organ.

Zakon o platnim uslugama

Platna transakcija pretpostavlja prenos monetarne vrednosti između platioca i primaoca. Takvog prenosa nema: POEN nema monetarnu vrednost ni nosioca, pa kad korisnik pokrene prepis, Protokol menja sopstvenu bazu i ništa sa monetarnom vrednošću ne menja nosioca. POEN nije ni elektronski novac. Zakon traži tri kumulativna uslova, a POEN ne ispunjava nijedan: nije izdat po prijemu sredstava (evidentira se na osnovu aktivnosti korisnika, a donacija Fondaciji i evidentiranje doprinosa su pravno odvojeni akti), ne služi za izvršavanje platnih transakcija, i nema izdavaoca u pravnom smislu.

Zakon o tržištu kapitala

ZRNO nije prenosiva hartija od vrednosti jer je neprenosivo, ne postoji ni mehanizam prenosa, ni tržište, ni mogućnost trgovanja. Nije ni jedinica kolektivnog investiranja, jer ne predstavlja učešće u fondu čija vrednost zavisi od imovine u koju su sredstva uložena; ZRNO evidentira položaj u obračunskom sistemu koji nema imovinsku vrednost van sebe. POEN nije finansijski instrument jer nema nosioca, ne može se preneti izvan evidencije koju vodi Protokol i ne može se konvertovati u novac. Nijedan korisnik ne ulaže sredstva sa očekivanjem finansijskog prinosa.

Poreski propisi

Porez na dohodak građana oporezuje prihode iz svih izvora, uključujući prihod ostvaren u nenovčanom obliku. Nije, dakle, sporno da li je nešto naknada, nego da li je korisnik nešto primio. Kod POENA nije. Upisom se ne prima ni novac ni stvar, ništa ne prelazi iz imovine Fondacije u imovinu korisnika, nastali zapis ne može se unovčiti, ustupiti niti naplatiti, a Fondacija ne utvrđuje niti objavljuje njegovu vrednost izraženu u novcu. Fondacija korisniku ni po jednom osnovu ne isplaćuje novac. Kod kolektivne nabavke jeste, i to se ne krije: korisnik prima dobro kupljeno dinarskim sredstvima Fondacije. Dobro se ustupa bez naknade i bez ikakve protivčinidbe, u ostvarivanju upisanih ciljeva Fondacije. Poništeni zapis se gasi i ne prelazi Fondaciji; on nije jedinica pribavljena radi preuzimanja nego evidencija doprinosa koji je korisnik zajedničkom dobru već učinio. Šta ostaje sporno: kako će nadležni organ kvalifikovati to davanje. Fondacija ne pruža poreski savet i poreski tretman ne garantuje; za sopstvene poreske obaveze odgovara korisnik.

Zakon o zaštiti potrošača

Propisi o nepoštenoj poslovnoj praksi obavezuju trgovca, odnosno lice koje nastupa na tržištu u okviru svoje delatnosti. Fondacija prema korisnicima tako ne nastupa: ne nudi im dobra ni usluge uz naknadu, ne naplaćuje korišćenje Platforme, ne posreduje u razmeni i po osnovu razmene između korisnika ne prima nikakvu vrednost. Iznos u oglasu određuje korisnik sam; Fondacija nijedan odnos POENA prema dinaru ne objavljuje, ne preporučuje i ni u jednom svom postupku ne primenjuje. Između korisnika propisi o zaštiti potrošača važe onako kako bi važili i van Platforme. Kada dobro ili uslugu nudi lice koje to čini u okviru delatnosti, korisnik koji ih pribavlja za sopstvene potrebe ima prava po tim propisima i ostvaruje ih prema tom licu. Za ispunjenje propisa o registraciji delatnosti, o proizvodnji i prometu, o bezbednosti hrane i poreskih propisa odgovara onaj ko dobro ili uslugu nudi. Šta ostaje sporno: Fondacija ne utvrđuje u kom svojstvu korisnik nastupa i tu izjavu od njega ne traži, pa druga strana to iz oglasa ne može da zna. Platforma po obliku jeste mesto na kome se roba i usluge nude, i to se ne prikriva. Ovo je naše čitanje, izneto otvoreno; ocenu daje nadležni organ.