KOLO Whitepaper

Participatorni sistem zajedničkog dobra

Izdaje: KOLO Fondacija, Sombor · ekolo.rs

KOLO ukratko

KOLO je participatorni sistem zajedničkog dobra: zajednica ljudi koji razmenjuju dobra, usluge i znanje i zajedno vode evidenciju o tome ko je čemu doprineo. Ta evidencija nije novac i ne pretvara se u novac. Najbliža analogija je zapis u matičnoj knjizi: beleži činjenicu, ali sam po sebi nije sredstvo koje se može potrošiti van sistema.

Sistem ima tri dela. Zajedničko dobro (softver, pravila, evidencija doprinosa i sadržaj nastao u sistemu) ne pripada nikome pojedinačno, ni osnivaču ni Fondaciji. KOLO Protokol je softver koji vodi evidenciju i primenjuje pravila, automatski i bez diskrecije. KOLO Fondacija je pravno lice sa sedištem u Somboru koje zajedničko dobro čuva, a nije njegov vlasnik: obezbeđuje infrastrukturu, prima donacije i zastupa sistem u pravnom prometu. Novac ulazi samo u Fondaciju, a POEN postoji samo u evidenciji Protokola.

Protokol vodi dve jedinice. POEN beleži doprinos i razmenu: novi zapisi nastaju samo kroz kanale doprinosa koje utvrđuju akti, a pri razmeni se postojeći zapis samo prepisuje sa jednog korisnika na drugog, pa se ukupan broj ne menja. ZRNO beleži položaj učesnika u zajedničkom dobru; iz aktiviranog ZRNA proizlazi glas u odlučivanju o pravilima, a glasačka moć raste sa kvadratnim korenom iz broja aktivnih ZRNA, ne srazmerno njemu. Razmena i upravljanje su time razdvojeni.

Ko je ko u sistemu utvrđuju ljudi koji se znaju. Stvarnost novog korisnika potvrđuje član Kola koji ga lično zna, ili ga posle razgovora telefonom uvodi u Kolo; isprave se ne prikupljaju. Kolo je krug učesnika, onih koji su u lancu potvrda potvrđeni ili uvedeni u Kolo. Kolo nije pravno lice, a pripadnost Kolu nije članstvo u Fondaciji.

Upravljanje se postepeno prenosi na zajednicu. U prvoj fazi pravila sistema utvrđuje Upravni odbor Fondacije. Kada ukupan broj evidentiranih POEN-a dostigne prag utvrđen Pravilnikom o KOLO sistemu, uspostavlja se Gornje Kolo, telo koje čine čuvari Kola sa aktiviranim ZRNOM. Gornje Kolo utvrđuje predloge o pravilima, a Upravni odbor ih usvaja svojim aktom.

Pravna priroda sistema počiva na četiri principa: nekonvertibilnosti, odsustvu imovinskog prava nad zapisima, nepovratnosti donacija i automatskom evidentiranju. Uz njih stoje dve granice zajedničkog dobra: minimizacija podataka i otvorene licence (softver pod AGPL-3.0, sadržaj pod CC BY-SA 4.0). Ni principi ni granice ne menjaju se nijednom upravljačkom odlukom.

Ovaj dokument objašnjava zašto je sistem tako zamišljen. Pravila, iznosi, rokovi i postupci nalaze se u aktima KOLO sistema, koje navodi Pravilnik o hijerarhiji akata KOLO sistema. Whitepaper nije obavezujući akt; u slučaju neslaganja merodavan je akt. Izrazi koji se u ovom dokumentu koriste u muškom rodu odnose se podjednako na sva lica.

Jedan dan u Somboru

Priča koja sledi je izmišljena. Ljudi u njoj ne postoje, ali je sve što rade moguće po pravilima sistema.

Jutro

Ana šije. Na Pijaci, delu platforme namenjenom oglasima, objavila je da skraćuje pantalone i krpi odeću. Iznos u oglasu odredila je sama; Fondacija ga ne određuje, ne preporučuje i ne objavljuje nikakav odnos POEN-a prema dinaru. Komšinica Vesna donela joj je troje pantalona, a kad je posao bio gotov, prepisala je Ani POEN iz svog zapisa. Nijedan dinar se nije pomerio. Vesnin zapis je manji, Anin veći, a ukupan broj POEN-a u sistemu je isti. Istog jutra Vesna je objavila i oglas kojim traži nekoga da joj ofarba ogradu, a u Pričaonici je pitala komšije ko ima merdevine da pozajmi.

Ana je u Kolu jer ju je potvrdila učiteljica Jelica, koja je zna od detinjstva i koja je i sama član Kola. Ana ima troje dece i prijavila se na program Podrška majkama. Pre odluke Fondacije, Jelica je potvrdila da Ana ispunjava uslov; uneti podaci o deci njoj nisu bili prikazani. Od odobrenja prijave Protokol Ani svakog dana evidentira doprinos po programu, u okviru dnevnog limita koji važi za ceo sistem.

Anin sin ima deset godina i nalog u dečjem prostoru. Dete je Kola, jer je Ana član Kola i jer je Jelica, koja zna celu porodicu, potvrdila da Ana ima tog sina. Prijateljstva sklapa samo uživo, kad drugo dete skenira njegov kod. Sa punoletnim korisnicima ne razgovara i ne razmenjuje. Kad je drugaru hteo da prepiše više POEN-a nego obično, prepis je čekao da ga Ana odobri. Jutros je u Kutiji želja predložio igru razmene sličica i podržao predlog druge dece za takmičenje u crtanju; Fondacija predloge pregleda pre nego što ih druga deca vide, a imena autora ne vidi niko. Upisao je i svoju školu, pa vidi drugu decu Kola iz nje; punoletni taj spisak ne vide. Ana vidi spisak njegovih prijatelja i tekst njegovih predloga, ali ne čita njegove razgovore sa drugom decom.

Podne

Dragan se pre mesec dana doselio iz Novog Sada i u Somboru nije poznavao nikoga. Napravio je nalog, upisao ime, mesto i broj telefona i zatražio da ga neko nazove. Pozvala ga je Jelica. Pre nego što je otvorila njegov broj, dala je izjavu o poverljivosti, a Fondacija je zabeležila da je ona otvorila poziv. Razgovarali su pola sata, i Jelica ga je uvela u Kolo; Dragan je od tada član bez potvrde, dok ga ne potvrdi neko ko ga upozna. Jedan od osnivača, kao čuvar Kola, kasnije je pregledao to uvođenje, kao što se pregleda svako uvođenje sa spiska.

Istog dana Dragan je objavio prvi oglas: popravlja računare. Fondacija je oglas pregledala i odobrila, jer je bio stvarna ponuda, pa je Protokol Draganu evidentirao doprinos za prvi oglas. Tek tada, kad je Dragan ostvario prvi potvrđen doprinos, Protokol je i njemu i Jelici evidentirao isti, jednokratan doprinos za uvođenje u Kolo. Onaj ko je nekada potvrdio Jelicu po tom osnovu nije dobio ništa. Nekoliko nedelja kasnije Ana, kojoj je Dragan popravio računar, dala mu je preporuku; na njegovom profilu vidi se samo broj preporuka, a ko ih je dao ne vidi niko.

Stevan je u penziji i popravlja bicikle u dvorištu. U Kolo ga je uveo komšija, član bez potvrde, a potvrdio ga je kasnije Stevanov kum, koji je član Kola. Stevan je prijavljen na program Podrška starijima. Kad mu zatreba hleb, uzme vaučer koji je izdala pekara Jovane Mitrović iz njegovog kraja.

Pekara je pokrovitelj. Upisana je u evidenciju pokrovitelja i zaključila je sa Fondacijom ugovor kojim se obavezuje da učesnicima koji uzmu vaučere preda određen broj vekni hleba. Fondacija hleb ne prima i ne poseduje. Vaučer glasi na Stevana i na tačno određeno dobro kod te pekare, a Stevan ima sopstveno pravo prema pekari. Kad Stevan uzme vaučer, u njegovom zapisu poništava se broj POEN-a izveden iz upisa po ugovoru; pekara POEN ne prima. Doprinos pokroviteljstva evidentiran je u zapisu korisnika koji je u ime pekare podneo prijavu. Naziv i logotip pekare stoje na rang-listi pokrovitelja i na vaučerima. To je evidencija, ne reklama: pokrovitelj ne stiče pravo na promociju ni prednost u bilo kom postupku Fondacije.

Popodne

Porodica Kovač ima salaš na obodu Sombora: jaja, med i povrće. Marija Kovač je nosilac gazdinstva. Prijavili su gazdinstvo, Fondacija je pre odobrenja razgovarala sa Marijom, i gazdinstvo je dobilo tačku na mapi domaćih proizvođača, a njegovi oglasi oznaku DOMAĆE. Oznaka kaže samo da je oglas postavljen u ime gazdinstva koje je pristupilo sistemu; za poreklo i kvalitet jaja odgovara onaj ko ih nudi. Gazdinstvo Kovača nije upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava, i to nije prepreka: upisana i neupisana gazdinstva učestvuju pod istim uslovima. Prošle nedelje gazdinstvu je pristupio i Marijin sin, koji je član Kola, pa se i njemu beleži doprinos gazdinstva, a evidentira se kad objavi svoju ponudu.

Marija, koja je član Kola, i njen sin su i zadrugari. Kad je u Somboru bilo dovoljno učesnika, ljudi iz Kola osnovali su zadrugu i upisali je u registar zadruga; Fondacija je pomogla oko osnivanja, ali u organima zadruge nema glas. Zapis zadruge u Protokolu otvoren je kad je imala pet zadrugara, a kad joj je pristupio deseti, Protokol je u njen zapis evidentirao nov prag rasta, jednom zauvek.

Zadruga drži zajedničku hladnjaču i sama određuje koliko POEN-a se za njeno korišćenje prepisuje u zapis zadruge. Kovači su doneli višak paprike na raspodelu: zadruga im je pri prijemu prepisala POEN iz svog zapisa, a zadrugari koji su papriku uzeli prepisali su POEN zadruzi. Raspodelu je organizovala komšinica Ljiljana, zadrugarka. To je organizaciona celina: zadruga je sama odlučila da je dodeli Ljiljani, u okviru najvećeg dnevnog iznosa koji joj pripada prema broju zadrugara. Kad su čuvari Kola potvrdili da je raspodela održana, Protokol je Ljiljani evidentirao operativni doprinos, u okviru zajedničkog dnevnog limita. Ove jeseni zadruga je objavila i zadatak za mesto, čišćenje kanala uz salaše. Kad je potvrdila izvršenje, onima koji su radili prepisala je POEN iz svog zapisa; za razliku od bašte kod škole, tu nije nastao nijedan nov POEN. Prepise u ime zadruge upisuje komšija koga je zadruga predložila, a Fondacija ovlastila: vidi imena i brojeve telefona zadrugara svoje zadruge i ništa više, a sebi iz zapisa zadruge ne prepisuje. Svi učesnici vide prepise zadruge pod njenim nazivom, a zadrugare pod pseudonimom.

Zadruga je i mesto gde se pomaže. Stevan ne voli telefon, pa mu je u zadruzi komšinica pokazala kako da prepiše POEN; nalog je ostao njegov i niko ne radi umesto njega. Kad se Stevan i jedan komšija nisu složili oko popravke bicikla, obratili su se zadruzi, a ne sudu.

Ove nedelje uređivala se zajednička bašta kod škole. Fondacija je, u ime zajednice, objavila zadatak podeljen na celine: jedna celina je jedna uređena leja. Stevan i Dragan su se prijavili, a posle rada su naveli samo koliko su leja uredili. Izvršenje su potvrdili čuvari Kola, i Protokol im je doprinos evidentirao u okviru zajedničkog dnevnog limita.

Za istu baštu trebali su komposteri, a njih niko na Pijaci nije nudio. Fondacija ih je zato kupila novcem iz donacija, u kolektivnoj nabavci. Učesnici koji su se prijavili preuzeli su po jedan; pri preuzimanju im je poništen utvrđen broj POEN-a, koji se vratio Protokolu, a ne Fondaciji. Koliko su komposteri koštali u dinarima, objavljeno je odvojeno, u izveštaju o raspolaganju sredstvima.

Novac za tu nabavku stigao je i od Branka, penzionisanog lekara, koji je Fondaciji uplatio donaciju sa svog računa. Izabrao je da donacija bude javna, pa se njegovo ime, iznos i datum vide na listi donacija; ime može da povuče kad god hoće. Ugovor o donaciji ne sadrži broj POEN-a; Protokol mu je, nezavisno od ugovora, evidentirao doprinos po javnim pravilima. Auto-servis iz Ulice kralja Petra uplatio je Fondaciji novac kao pokrovitelj; doprinos je evidentiran vlasniku koji je podneo prijavu, a ne servisu, a naziv servisa stoji na rang-listi pokrovitelja.

Milica studira i vikendom je kod kuće. Drži časove matematike deci iz komšiluka, a roditelji joj za to prepisuju POEN. Prijavljena je na program Podrška studentima; status je dokazala izjavom, bez potvrde o upisu.

Zoran je posle požara ostao bez kuće i sada živi kod sestre. Prijavljen je na program Posebna podrška. U evidenciji učesnici vide samo pseudonim, naziv programa i iznos; zašto je Zoran u programu, ne vidi niko osim Fondacije.

Veče

Uveče je Vesna otvorila stranicu sistema. Videla je koliko je ljudi aktivno, koliko je oglasa i razmena, da zbir svih zapisa i dalje iznosi nula, i koliko je razmena bilo među ljudima koji nisu osnivači, jer je to najvažnije merilo da zajednica živi.

Na kraju dana niko u Somboru kroz sistem nije primio ni dao dinar za razmenu. Promenila se samo evidencija o tome ko je kome šta dao, a ono što je razmenjeno ostalo je u gradu.

Kada jednog dana ukupan priznat doprinos dostigne prag iz Pravilnika, sistem će sam preći u drugu fazu. Jelica će tada moći da upiše ZRNO iz svog doprinosa, a ako ga aktivira, imaće glas u Gornjem Kolu, gde se o pravilima odlučuje glasanjem po kvadratnom korenu.

Kad u Bezdanu bude dovoljno ljudi u Kolu, i tamo će nastati zadruga. Med iz Sombora tada će moći da ide i u Bezdan, iz zadruge u zadrugu, a prevoz među mestima uređivaće međuzadružna logistika.

1. Problem

Zajednice koje žele da organizuju sopstvenu razmenu suočavaju se sa tri problema koje nijedan od modela opisanih u ovom poglavlju ne rešava istovremeno: skaliranje, poverenje i regulatorni okvir.

Skaliranje. Neposredna razmena, trampa, funkcioniše kad dvoje ljudi imaju ono što drugom treba, u isto vreme i na istom mestu, a taj uslov se retko ispunjava (Jevons, 1875). Vremenske banke rešavaju problem istovremene potrebe beleženjem sati, ali u osnovnom obliku pretpostavljaju da je svaki sat jednako vredan, što ograničava složenost razmene (Cahn, 2004). LETS sistemi dozvoljavaju fleksibilniju razmenu unutar zatvorene grupe; brzo su se širili, ali je razmena u njima ostala mala i ograničena na uži krug ljudi (Leyshon i dr., 2001). Regionalne valute (Chiemgauer, Bristolska funta) izdaju se za novac, po paritetu, i otkupljuju uz naknadu. U mrežama uzajamnog kredita (WIR, Sardex) jedinica nastaje kreditom, a minus se na kraju naplaćuje u novcu. Nijedan od tih modela ne ispunjava sve zahteve, nego se međusobno dopunjuju (Seyfang, 2006).

Poverenje. Svaki sistem razmene traži da ljudi veruju da će njihov doprinos biti priznat i da neće biti iskorišćeni. U maloj grupi poverenje se gradi licem u lice; kad sistem raste, potreban je mehanizam koji zamenjuje poznavanje svakog člana (up. Luhmann, 1979, o razlici između ličnog i sistemskog poverenja). Tu ulogu tradicionalno preuzimaju država, regulacijom, ili tržište, cenom i ugovorom. Zajednici koja želi sopstvenu razmenu potreban je treći put: pravila koja su istovremeno javna, predvidiva i primenjuju se bez diskrecije pojedinca.

Regulatorni okvir. I kada reši skaliranje i poverenje, zajednica se suočava sa pravom koje je pisano za finansijske instrumente, platne usluge i digitalnu imovinu. Svaki interni zapis koji liči na novac rizikuje kvalifikaciju koja traži dozvolu i nadzor namenjen drugim delatnostima. Komplementarni sistemi imali su različite ishode. WIR u Švajcarskoj od 1936. posluje kao banka. Wörgl je 1933. zaustavila nacionalna banka. Bristolska funta je ugašena 2020–2021, kad troškovi platne infrastrukture nisu mogli da se pokriju. Banco Palmas u Brazilu prošao je sudski postupak sa centralnom bankom pre nego što je priznat. Zajednica koja želi da organizuje razmenu mora od prvog dana da zna kako će njen sistem biti kvalifikovan, i to ne naknadno, nego kao deo dizajna.

Ova tri problema su međusobno zavisna. Sistem koji skalira bez poverenja raspada se čim preraste lokalnu grupu. Sistem sa poverenjem bez skaliranja ostaje lokalna inicijativa. Sistem koji ima oba, a ne vodi računa o pravnom okviru, biva zaustavljen.

Pokušaji da se ovo reši imaju dugu istoriju. Silvio Gesell je predložio novac sa troškom držanja, da bi podstakao kruženje umesto gomilanja (Gesell, 1916). Thomas Greco je sistematizovao načela uzajamnog kredita i komplementarnih valuta (Greco, 2009). Neo-mutualistička tradicija, koja klasični mutualizam spaja sa savremenim zadružnim i digitalnim alatima, tražila je modele u kojima korisnici upravljaju sistemom koji koriste (Carson, 2007); KOLO je srodan toj tradiciji. Elinor Ostrom je pokazala da zajednice mogu da upravljaju zajedničkim dobrima bez privatizacije i bez državne kontrole, ako imaju jasna pravila pristupa, doprinosa i odlučivanja (Ostrom, 1990). Yochai Benkler je opisao proizvodnju zasnovanu na zajedničkim resursima i dobrovoljnom doprinosu (Benkler, 2006); platformski kooperativizam prenosi zadružna načela na digitalne platforme (Scholz, 2016); otvoreni kooperativizam spaja otvorene protokole, zadružne strukture i zajedničko dobro (Bauwens, Kostakis i Pazaitis, 2019). Sensorica je razvila otvoreno evidentiranje doprinosa (Pazaitis, 2020), a Enspiral koristi fondaciju kao pravni okvir zajedničke infrastrukture (Enspiral Handbook).

Svaki od ovih modela rešava deo problema. Uzajamni kredit teško skalira van posebnih institucionalnih uslova. Proizvodnja zasnovana na zajedničkom dobru rešava pravni oblik naknadno, kad projekat već postoji. Ostromova načela opisuju uslove, ali ne nude implementaciju za digitalni sistem. Platformski kooperativi rešavaju vlasništvo, ali ne i evidenciju doprinosa. Sistemi otvorenog evidentiranja doprinosa nemaju pravni oblik koji unapred odgovara na pitanje regulatorne kvalifikacije.

Za to vreme, međunarodne institucije su socijalnu i solidarnu ekonomiju prepoznale kao legitiman pravac razvoja (Prilog A). Za Srbiju, koja usklađuje propise sa pravom Evropske unije, to je pravac u kome se kreće njeno regulatorno okruženje. KOLO sva tri problema rešava u jednom sistemu, sa evidencijom doprinosa kao središnjim mehanizmom.

2. Polazište: zajedničko dobro sa pravilima

Na pitanje kako organizovati ono što je važno za mnogo ljudi postoje tri poznata odgovora. Privatna svojina daje kontrolu vlasniku, a ostalima pristup pod njegovim uslovima; primenjena na razmenu, ona daje platformu čiji vlasnik zarađuje na odnosima koje stvaraju korisnici. Državna svojina obezbeđuje pristup, ali uvodi udaljenost između korisnika i odluke. Otvoren pristup bez pravila vodi u ono što je Garrett Hardin nazvao tragedijom zajedničkog dobra (Hardin, 1968).

Ostrom je pokazala da Hardinov zaključak nije tačan: zajednice vekovima upravljaju zajedničkim dobrima, pod uslovom da imaju jasna pravila: jasne granice, pravila prilagođena mestu, zajedničko odlučivanje, nadzor i postepene sankcije. Zajedničko dobro ne propada zato što je zajedničko, nego kad nema strukturu.

KOLO polazi od tog uvida. U KOLO sistemu zajedničko dobro nije pašnjak ni ribnjak, nego sam sistem: softver, pravila, evidencija doprinosa i sadržaj. Za razliku od pašnjaka, ono je pretežno nerivalno, jer korišćenje jednog ne umanjuje dostupnost drugima (Hess i Ostrom, 2007), a sa brojem ljudi raste ponuda, izbor i broj mogućih razmena (Katz i Shapiro, 1985).

Nerivalno zajedničko dobro ima sopstveni problem: ko ga održava, ko plaća infrastrukturu i ko odlučuje. Projekti otvorenog koda koji su opstali razvili su strukture upravljanja i finansiranja, ali po pravilu naknadno, kao odgovor na krize. KOLO na to pitanje odgovara evidencijom: sistem beleži ko doprinosi, koliko i na koji način. Ta evidencija nije svojina korisnika (korisnik nema imovinsko pravo nad zapisom svog doprinosa), ali omogućava da se doprinos prepozna i da se na njemu zasnuje učešće u upravljanju.

Po tome se KOLO razlikuje od srodnih modela. Niko ne poseduje sistem: ni osnivač, ni Fondacija, ni korisnici. Sistem ne zavisi od budžeta ni političke volje: Fondaciju finansiraju donacije zajednice, a Fondacija sredstva troši za ciljeve iz Statuta. Za razliku od projekta otvorenog koda, KOLO beleži svaki oblik doprinosa, ne samo kod. Za razliku od kripto projekata, nema tokena kojim se trguje, nema obećanja prinosa i nema tržišta na kome bi se spekulisalo. Za razliku od platformskog kooperativa, KOLO nije platforma koja korisnicima prodaje uslugu: razmena se odvija između korisnika, a jedini odnos sa spoljnom ekonomijom ide kroz Fondaciju, u dinarima, i kroz pokroviteljstvo.

Zajedničko dobro sa strukturom: sistem u kome položaj nije ni altruističan ni spekulativan, nego evidentiran; u kome doprinos nije nevidljiv, ali nije ni vlasništvo; i koji nikome ne obećava prinos.

3. Šta je u KOLO sistemu posebno

Doprinos bez duga. U LETS sistemima i mrežama uzajamnog kredita razmena počinje zaduženjem: ko primi, ide u minus i duguje zajednici. U KOLO sistemu niko ne ulazi u razmenu zadužen. POEN nastaje samo iz doprinosa koji akti priznaju, a jedini zapis koji je stalno negativan je zapis Protokola, koji nosi protivzapis svega što je evidentirano kod korisnika. Taj protivzapis nije ničiji dug: nema lica prema kome bi iko imao potraživanje, Fondacija ništa ne duguje imaocima zapisa, a iza zapisa ne stoji novac (poglavlje 11). Zbir služi samo tome da se vidi da nijedan zapis nije nastao van kanala. Korisnik može imati negativan zapis samo po zatvorenom spisku osnova iz Pravilnika o KOLO sistemu, kao ispravku evidencije, a ne kao kredit, i ni tada to nije dug koji se naplaćuje. U mreži uzajamnog kredita član koji ode u minusu ostavlja gubitak ostalima. U KOLO sistemu negativan zapis ostaje uz njegovu istoriju i ne prenosi se ni na Protokol ni na druge, pa niko ne snosi tuđi minus.

Dve jedinice. Razmena se beleži u POEN-ima, a učešće u upravljanju proizlazi iz ZRNA. ZRNO se ne kupuje i ne prenosi, a glasačka moć raste sa kvadratnim korenom iz broja aktivnih ZRNA. Glasačka moć proizlazi iz aktiviranog ZRNA, a ne iz broja POEN-a ni iz donacija; ko želi glas mora da aktivira ZRNO i time se odriče mogućnosti da ga otpiše.

Dokaz stvarnosti bez isprava. Da iza naloga stoji stvarna osoba potvrđuje čovek koji je lično zna, a ne kopija lične karte. Ko ne poznaje nikoga, može doći na spisak za poziv, sa koga ga član Kola poziva radi upoznavanja.

Novac samo u Fondaciju. Dinari ulaze u Fondaciju kao nepovratne donacije i troše se na infrastrukturu, rad sistema i projekte zajednice. U obračunski okvir ne ulaze: ne postoji konverzija dinara u POEN ni POEN-a u dinare.

Lokalna ponuda. Gazdinstva, i upisana i neupisana u registar, nude hranu i poljoprivredne proizvode pod oznakom DOMAĆE i nalaze se na mapi domaćih proizvođača. Registrovane zadruge koordinišu razmenu i raspodelu na svom mestu.

Pokroviteljstvo kroz vaučere. Firma, udruženje ili registrovano poljoprivredno gazdinstvo može podržati zajednicu ugovorom kojim se obavezuje da učesnicima preda dobra ili pruži usluge. Fondacija ta dobra ne poseduje; to je ugovor u korist trećih lica, a imalac vaučera ima sopstveno pravo prema davaocu.

Dečji prostor. Deca od sedam godina učestvuju u zasebnom prostoru, uz roditelja i sa ograničenjima prema uzrastu.

Programi podrške. Za majke, starije, lica sa smanjenom sposobnošću ili bez doma i studente Protokol svakodnevno evidentira doprinos kojim se priznaje učešće koje se ne vidi kroz pojedinačne razmene.

Progresivna decentralizacija, otvoren kod i širenje. Upravljanje prelazi na zajednicu po unapred poznatom pragu, a softver i sadržaj su otvoreni. Sistem se ne umnožava, nego širi: nova sredina ulazi u isti sistem kroz članstvo i svoju zadrugu (poglavlje 13).

KOLO među srodnim sistemima

Sličnosti sa drugim sistemima su nezavisne: rešenja KOLO sistema nisu preuzeta, nego su nastala iz sopstvenih zahteva. Pun pregled sa izvorima i ishodima je u Prilogu C.

4. Arhitektura sistema

Zajedničko dobro

Zajedničko dobro čine softver sistema, pravila sistema, evidencija doprinosa i sadržaj nastao u sistemu. To je kolektivno dobro svih korisnika, ali ne kolektivna svojina u smislu imovinskog prava: niko nema pravo raspolaganja njime niti pravo na udeo u njemu. Odnos korisnika prema zajedničkom dobru je participatoran: pravo korišćenja i doprinosa, ne pravo raspolaganja.

Infrastruktura (serveri, baze podataka i mrežna oprema) nije deo zajedničkog dobra, nego njegov tehnički preduslov. Evidencija kao zapis pripada zajedničkom dobru, a baza podataka kao medijum pripada infrastrukturi. Obezbeđivanje infrastrukture je servisna obaveza Fondacije.

Protokol

KOLO Protokol je softver koji obavlja četiri funkcije. Vodi evidenciju svake aktivnosti koju akti predviđaju. Izračunava obračunski koeficijent iz stanja evidencije. Primenjuje pravila: kad su uslovi ispunjeni, izvršava upis, prepis i otpis. Čuva integritet: zbir svih zapisa uvek je nula, nijedan zapis ne nastaje van utvrđenog kanala, a greška se ispravlja protivzapisom, ne prepravkom istorije. To je svojstvo centralizovane evidencije koju softver drži doslednom, a ne svojstvo distribuirane mreže.

Protokol ne odlučuje koja pravila važe. Pravila utvrđuju ljudi, kroz postupke opisane u poglavlju 9. Protokol nema pravni subjektivitet, ne zaključuje ugovore i nije rukovalac podataka.

Fondacija

KOLO Fondacija je neprofitno pravno lice osnovano po Zakonu o zadužbinama i fondacijama, sa sedištem u Somboru. Zajedničko dobro nema pravni subjektivitet, pa ne može da zaključi ugovor ni da drži račun; zato mu Fondacija daje pravni oblik.

Funkcije Fondacije su servisne: obezbeđuje i održava infrastrukturu, prima donacije, finansira troškove rada sistema i projekte i zastupa sistem u pravnom prometu. Fondacija ne stiče POEN ni ZRNO i ne učestvuje u obračunskom okviru; njen odnos sa sistemom je isključivo u dinarima. Fondacija čuva zajedničko dobro, a nije njegov vlasnik: nema pravo raspolaganja njime, a licence sprečavaju da se softver i sadržaj zatvore.

Fondacija nema članove, pa je zajednica ne bira. Zato su granice njenog delovanja upisane unapred:

• licence sprečavaju da se softver i sadržaj zatvore;
• u drugoj fazi Upravni odbor odluke Gornjeg Kola usvaja bez ocene celishodnosti, a odbija ih samo zbog zakona, Statuta ili nadležnosti;
• četiri principa i granice zajedničkog dobra ne može da promeni ni Fondacija;
• ako Fondacija prestane, evidencija i infrastruktura prenose se samo licu koje prihvata principe i granice zajedničkog dobra.

Zajednica i Kolo

KOLO Zajednica je opisni pojam za sve korisnike sistema. Nije pravno lice, nema organe ni predstavnike i kao celina ne donosi odluke. Zajednica doprinosi na dva načina: učešćem u sistemu, koje ostavlja zapis u evidenciji, i finansiranjem Fondacije.

Kolo je krug učesnika, korisnika koji su u lancu potvrda potvrđeni ili uvedeni u Kolo. Kolo nije pravno lice, a pripadnost Kolu nije članstvo u Fondaciji ni u drugom pravnom licu.

Odnos Fondacije i zajednice nije hijerarhijski nego funkcionalan: zajednica finansira Fondaciju, Fondacija održava infrastrukturu; zajednica koristi sistem i doprinosi, Fondacija ga zastupa u pravnom prometu. Finansijski tok je jednosmeran i dinarski. Kad sredstva premaše operativne troškove, višak se usmerava u projekte u korist zajednice, a nikad pojedinačnim korisnicima kao isplata.

Licence i brend

Softver je licenciran pod GNU Affero General Public License, verzija 3.0. Svako ga može koristiti, menjati i deliti, ali ko izmenjenu verziju nudi preko mreže mora i nju da objavi pod istom licencom. Sadržaj je licenciran pod Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0: sme se koristiti i prerađivati uz navođenje izvora i pod istom licencom. Obe licence pripadaju porodici copyleft licenci, koje autorskim pravom sprečavaju zatvaranje onoga što je otvoreno (Lessig, 2004; Stallman, 2002). Nijedan akter, ni Fondacija, ni osnivač, ni Gornje Kolo, ne može ih zameniti restriktivnijim.

Brend sistema (naziv „KOLO“, logotip, znak i domeni) nije deo zajedničkog dobra i pod kontrolom je Fondacije. Kod i pravila su otvoreni, ali ime ostaje znak ovog sistema.

Prestanak Fondacije

Ako Fondacija prestane, zajedničko dobro ne prestaje: softver i sadržaj ostaju dostupni po licencama, a evidencija i infrastruktura prenose se, u skladu sa Statutom i zakonom, na lice kome se po Statutu dodeljuje preostala imovina Fondacije, i to samo na lice koje prihvata principe i granice zajedničkog dobra i preuzima obavezu njegovog čuvanja; korisnici se o prenosu obaveštavaju unapred.

5. POEN i ZRNO

POEN je zapis, ne sredstvo

POEN je interna obračunska jedinica: zapis u evidenciji Protokola kojim se beleži doprinos i drugi oblici učešća u zajedničkom dobru. POEN nema nosioca. Ne postoji kao predmet koji neko drži i predaje, nego samo kao red u evidenciji koju vodi Protokol.

Korisno je razlikovati sredstvo od evidencije. Novac, token ili poklon kartica imaju vrednost koja se prenosi sa njima. Matična knjiga, katastarski list ili zapisnik beleže činjenicu, a sami nisu vrednost. POEN pripada drugoj vrsti: beleži da se doprinos dogodio, ali sam zapis nije vrednost koja se predaje iz ruke u ruku ni obećanje buduće koristi; prepis menja evidenciju, a ne predaje sredstvo. Mreže uzajamnog kredita već su pokazale da razmena može teći preko evidencije, bez novčanica i bez kupovine jedinica (Greco, 2009). KOLO je evidencija, ali se od uzajamnog kredita razlikuje po tome što zapis ne nastaje zaduženjem.

Kako POEN nastaje

Nove zapise POEN-a upisuje samo Protokol, i to samo kroz kanale doprinosa koje utvrđuje Pravilnik o KOLO sistemu: operativni doprinos, potvrda i uvođenje u Kolo, donacija, pokroviteljstvo, rast zadruga, programi podrške, osnivački doprinos, prvi oglas, doprinos dece u dečjem prostoru i doprinos gazdinstva. Nijedan korisnik ne može sam da upiše POEN, a ni Fondacija ne može da ga upiše van tih kanala.

Doprinos često prvo bude zabeležen, pa tek kasnije evidentiran. Zabeležen doprinos je doprinos čiji je osnov nastao, a uslov za upis još nije ispunjen; on nije zapis POEN-a i ne ulazi u ukupan broj. Kad Fondacija u nekom kanalu odobrava (prvi oglas, gazdinstvo, prijem donacije), ona utvrđuje da je činjenica nastupila, a ne odlučuje da li će nekome nešto upisati. Broj POEN-a određuje Protokol po pravilima kanala.

Svaki kanal ima sopstvenu granicu. Operativni doprinos i programi podrške dele zajednički dnevni limit, vezan za ukupan broj evidentiranih POEN-a. Ostali kanali ograničeni su sopstvenim merilom: potvrda i uvođenje u Kolo, prvi oglas i doprinos gazdinstva evidentiraju se jednom po licu; donacija i pokroviteljstvo stvarno primljenim sredstvima, odnosno ugovorenim dobrima; rast zadruga zatvorenom tabelom pragova; osnivački doprinos unapred utvrđenom gornjom granicom; a doprinos iz dečjeg prostora otpisuje se pri punoletstvu. Ukupan broj POEN-a koji nastaje van dnevnog limita time je vezan za broj stvarnih lica, za primljena sredstva i za granice poznate unapred.

Prepis i razmena

Kad dva korisnika razmene dobro ili uslugu, razmena se beleži prepisom: zapis onoga ko je dao dobro ili uslugu uvećava se, a zapis onoga ko ga je primio umanjuje za isti iznos. Ukupan broj POEN-a se ne menja.

Razmena nije platna transakcija. Prepis ne prenosi novčanu vrednost i nije plaćanje; korisnik ne predaje sredstvo, nego inicira izmenu evidencije koju vodi Protokol. Fondacija i Protokol ne posreduju u razmeni i ne odgovaraju za obaveze korisnika. Niko nije dužan da primi POEN. Iznos u oglasu određuje onaj ko oglas postavlja, a strane ga mogu i dogovoriti; Fondacija nijedan iznos ne određuje, ne preporučuje i ne procenjuje.

Prepis koji ne prati stvarnu razmenu nego prodaju POEN-a za novac zabranjen je Uslovima korišćenja i nije razmena dobara i usluga.

Pravilo nultog zbira i negativan zapis

Zbir svih zapisa POEN-a, uključujući zapis Protokola, u svakom trenutku iznosi nula. Protokol vodi zapis koji je uvek negativan i predstavlja protivzapis svih POEN-a evidentiranih kod korisnika i zadruga; ukupan broj evidentiranih POEN-a jednak je apsolutnoj vrednosti tog zapisa. Svaki evidentiran doprinos zato ima tačan protivzapis, a svaka nepravilnost odmah se vidi kao odstupanje od nule.

Korisnik ne može imati negativan zapis, osim po zatvorenom spisku osnova iz Pravilnika o KOLO sistemu. Svi ti osnovi su ispravke: neko vraća ono što mu je povodom određenog osnova bilo evidentirano, na primer kad se poništi lažna potvrda ili lažno uvođenje u Kolo, po prigovoru zbog razmene koja nije ispunjena ili po prestanku gazdinstva. Negativan zapis nije dug i ne naplaćuje se; POEN-i koji pristignu prvo ga popunjavaju, a razmena dobara i usluga nije ograničena. Ko ode u minus, o tome se uvek obaveštava.

Zašto se zapis ne zaustavlja na nuli? Zato što bi to bila nepravda prema onome ko je POEN sačuvao. Ako dvoje dobiju isti zapis po istom osnovu, a osnov kasnije otpadne, onaj ko je zapis već prepisao drugome ne sme da prođe jeftinije od onoga ko ga je sačuvao. Zaustavljanje na nuli nije blagost, nego greška u evidenciji.

Može se pitati nije li onda Protokol taj koji je „u minusu za sve“, pa time dužnik zajednice. Nije. Zapis Protokola je knjigovodstvena protivstrana priznatog doprinosa, a ne obaveza: u njemu nema dužnika ni poverioca, roka, naplate, kamate, pokrića ni iskupa. Smanjuje se samo poništenjem zapisa, kad se doprinos iskoristi ili prestane, a ne otplatom, jer nijedan novac ne teče nazad. U mrežama uzajamnog kredita negativna strana je raspoređena na članove koji duguju. U KOLO sistemu ona postoji samo kao zbirni zapis koji pokazuje koliko je doprinosa priznato, i niko ga ne duguje.

Poništenje po iskorišćenju

Zapis POEN-a poništava se i kada ga korisnik iskoristi za učešće u projektu Fondacije: kad preuzme deo iz kolektivne nabavke ili uzme vaučer. To nije naknada za dobro: POEN se vraća Protokolu, ne Fondaciji, i Fondacija po tom osnovu ništa ne prima. Ukupan broj evidentiranih POEN-a se time umanjuje.

ZRNO: položaj i glas

ZRNO beleži položaj učesnika u zajedničkom dobru. Iz aktiviranog ZRNA proizlazi glas u Gornjem Kolu. Ukupan broj ZRNA je nepromenljiv; u svakom trenutku deo je upisan kod učesnika, a deo je raspoloživ za upis u Protokolu.

ZRNO se upisuje iz doprinosa već evidentiranog u zapisu učesnika, svejedno da li je zapis nastao kroz kanal doprinosa ili razmenom. Upis inicira učesnik, a Protokol proverava uslove i izvršava ga; niko ga ne odobrava ni ne odbija. Upisom član Kola postaje čuvar Kola. Član bez potvrde može da upiše ZRNO, ali ga ne aktivira dok ne bude potvrđen. Korisnik koji nije u Kolu ZRNO ne upisuje. Maloletni korisnik ga ne upisuje do punoletstva.

Upisano ZRNO je slobodno ili aktivno. Aktivno ZRNO daje glas; slobodno ZRNO glas ne daje, ali se može otpisati, to jest vratiti u Protokol, uz evidentiranje POEN-a po obračunskom koeficijentu koji tada važi. Isto ZRNO ne može istovremeno da služi za glas i da bude raspoloživo za otpis: upravljačka funkcija i obračunska fleksibilnost se isključuju.

ZRNO se ne prenosi drugom korisniku, ni samo ni zajedno sa nalogom. Za ZRNO ne postoji tržište, ne postoji cena ZRNA i ne postoji mogućnost trgovanja njime. Kad se čuvaru Kola poništi potvrda, ZRNO mu ostaje upisano, ali zamrznuto: ne aktivira ga, ne otpisuje i ne glasa dok ponovo ne bude u Kolu. Poništenje se ne prenosi na one koje je on potvrdio ili uveo.

U prvoj fazi ZRNO se ne upisuje. Ulogu čuvara Kola imaju osnivači, kao početni čuvari, po svojstvu osnivača, a ne po upisanom ZRNU. Upis ZRNA otvara se prelaskom u drugu fazu.

Obračunski koeficijent

Obračunski koeficijent je brojčani odnos ukupnog broja evidentiranih POEN-a i broja ZRNA raspoloživih za upis. Pokazuje koliko je POEN-a potrebno za upis jednog ZRNA u datom obračunskom periodu. Protokol ga izračunava na kraju svakog obračunskog perioda, automatski i bez diskrecije.

Koeficijent pomeraju samo promene ukupnog broja evidentiranih POEN-a. Kad Protokol upiše nove zapise kroz kanale doprinosa, brojilac raste i koeficijent raste. Kad se evidentirani POEN-i ponište (prestankom statusa korisnika, poništenjem po iskorišćenju, otpisom u dečjem prostoru ili drugim osnovom iz akata), brojilac opada i koeficijent opada. Koeficijent, dakle, nije monoton i nije predodređen da raste. Razmena između korisnika ne utiče na njega, jer premešta postojeće zapise.

Upis i otpis ZRNA takođe ne pomeraju koeficijent, i to je posledica same formule, a ne pravila koje bi se moglo izmeniti. Pri upisu se broj raspoloživih ZRNA umanjuje, ali se u istoj srazmeri umanjuje i ukupan broj POEN-a, jer se POEN-i utrošeni na upis vraćaju Protokolu; pri otpisu obe veličine rastu po istom odnosu. Čuvar Kola ne može svojim upisom ni otpisom da pomeri koeficijent u svoju korist.

U zbir od koga koeficijent zavisi ulazi doprinos svih, pa i sopstveni. Niko ne radi da bi čuvaru Kola stvorio korist, niko koeficijent ne određuje ni ne obećava, a iz njega ne nastaje ni profit, ni isplata, ni potraživanje; ZRNO se ne može ni prodati.

Koeficijent je administrativna veličina: nije cena, jer ne postoji tržište; nije kurs, jer ne postoji konverzija; nije pokazatelj uspeha, jer ne govori da li sistem dobro radi. Ne izražava vrednost ZRNA ni POEN-a van sistema.

Ko je ZRNO upisao ranije, upisao ga je uz manje evidentiranih POEN-a nego što bi to bilo potrebno kasnije, ako je koeficijent u međuvremenu porastao. To je posledica formule, a ne podsticaj za sticanje položaja: broj POEN-a potreban za upis izračunava Protokol iz stanja evidencije, nijedna odluka ne nagrađuje rano učešće, i niko ne obećava da će taj broj kasnije biti veći.

Upis je ograničen i po obračunskom periodu: učesnik u jednom periodu može na upis utrošiti samo mali deo svog zapisa. Raspoloživa ZRNA se zato ne mogu naglo preuzeti, a kasniji učesnici zadržavaju pristup.

6. Ljudi u sistemu i dokaz stvarnosti

Statusi

Korisnik je svako lice sa nalogom na platformi. Punoletni korisnik ima jedan od četiri statusa, redom kojim se stiču:

• korisnik: registrovan je, ali nije u Kolu. Pregleda sistem, objavljuje oglase kojima nudi ili traži, razmenjuje i prepisuje POEN, piše u Pričaonici i oglašivaču se javlja povodom oglasa. Doprinos mu se evidentira kroz prvi oglas, donaciju i pokroviteljstvo;
• član bez potvrde: uveden je u Kolo, ali ga još nije potvrdio član Kola koji ga lično zna. Ima prava učesnika, osim onih koja akti vezuju za člana Kola;
• član Kola: stvarnost mu je potvrdio član Kola koji ga lično zna. Potvrđuje druge, poziva korisnike sa spiska za poziv i daje preporuke;
• čuvar Kola: član Kola kome je upisano ZRNO, kao i osnivači, koji su početni čuvari. Nadzire širenje lanca potvrda, a aktiviranjem ZRNA učestvuje u Gornjem Kolu.

Učesnici (članovi bez potvrde, članovi Kola i čuvari Kola) čine Kolo. Maloletni korisnik nema nijedan od ovih statusa; njegov položaj uređuje Pravilnik o učešću dece. Kad se pravo vezuje za status, akti to kažu izričito; prelaz između statusa nastupa po pravilima, a ne odlukom pojedinca.

Lanac potvrda

Stvarnost korisnika potvrđuje se samo u lancu potvrda. Verifikacija, kako je akti nazivaju, zasniva se na ličnom poznavanju ili na razgovoru telefonom, a ne na proveri dokumenata, i ima dva oblika: potvrdu i uvođenje u Kolo. Potvrdu daje član Kola, odnosno osnivač, čoveku koga lično zna; potvrđeni postaje član Kola. Uvođenje u Kolo vrši član Kola posle razgovora telefonom sa korisnikom sa spiska za poziv, odnosno član bez potvrde kada uvodi poznanika; uvedeni postaje član bez potvrde. Razlika nije stepen pripadnosti: korisnik je u Kolu ili nije. Razlika određuje samo radnje koje akti vezuju za člana Kola.

Stvarnost utvrđuje jedno lice, jednom. Ko potvrđuje ili uvodi u Kolo, potvrđuje stvarnost (čovek postoji kao fizičko lice) i kontinuitet (nalogom se služi ista osoba) i izjavljuje da mu nije poznato da taj čovek ima drugi nalog. Jedinstvenost (jedna osoba, jedan nalog) on ne jemči, jer poznaje čoveka, a ne njegove naloge. Da su dva naloga nalozi istog lica utvrđuje Fondacija, poređenjem podataka i obraćanjem licu, uz obrazloženje i pravo na prigovor. Poređenje samo po sebi ništa ne blokira: isti broj telefona mogu deliti ukućani, a isto ime imenjaci.

Spisak za poziv

Ko ne poznaje nijednog člana Kola, može dospeti na spisak za poziv: kad sam zatraži razgovor, ili kad mu ga Fondacija ponudi posle javne donacije, pokroviteljstva ili prijave gazdinstva. Ime i broj koje upiše vidi samo član Kola koji ga pozove, posle izjave o poverljivosti, a Fondacija beleži ko ih je otvorio; zloupotreba je povreda pravila. Član Kola koji zove nikad ne traži novac, lozinku ni kod sa telefona; ko to traži, ne zove u ime sistema. Fondacija obezbeđuje da svako sa spiska bude pozvan.

Ni uplata, ni pokroviteljstvo, ni prijava gazdinstva, ni dospeće na spisak ne potvrđuju stvarnost. Razgovor sam po sebi nije uvođenje u Kolo; član Kola koji pozove korisnika uvodi ga u Kolo kada se posle razgovora uveri da je korisnik stvarna osoba i da razume pravila sistema. Donacija, pokroviteljstvo i doprinos evidentiran po njima ne zavise od poziva.

Član bez potvrde i potvrda

Član bez potvrde razmenjuje, stiče evidenciju POEN-a, učestvuje u programima podrške, nabavkama, operativnom doprinosu i zadrugama i upisuje ZRNO. Ne vidi spisak za poziv, nikoga ne potvrđuje, ne daje preporuke, ne nadzire i ne aktivira ZRNO. Uvodi u Kolo samo one koje lično zna.

Člana bez potvrde potvrđuje član Kola koji ga lično zna, čuvar Kola posle razgovora telefonom ili Fondacija obrazloženom odlukom. Ta potvrda ne dodaje nov korak u lancu i ne donosi POEN. Ko postane član Kola, može da potvrdi one sa kojima je povezan u lancu, ako ih lično zna; potvrda se tako širi korak po korak, uvek odlukom ljudi koji se znaju, nikad automatski.

Nadzor, tempo i lanac bez kruga

Broj potvrda i uvođenja nije ograničen; ograničen je dnevni tempo.

Nadzor vrše čuvari Kola. Funkcija proizlazi iz statusa, bez imenovanja. Nadzornik naknadno proverava potvrdu ili uvođenje i beleži ishod; nadzor ne menja njihovo dejstvo i ne donosi POEN. Signali koji se nadzorniku prikazuju određuju samo redosled pregleda, a ne ishod.

Svakog učesnika osim osnivača u Kolo je doveo tačno jedan čovek, pa je lanac potvrda stablo čiji su koreni osnivači. Niko ne može da potvrdi ni uvede nikoga iz svoje uzlazne linije, pa u lancu ne nastaju zatvorene petlje. Odbrana od koordinisanog stvaranja lažnih naloga (Douceur, 2002) ne počiva na broju potvrda, nego na ličnoj odgovornosti onoga ko potvrđuje, dnevnom tempu i nadzoru, i na tome što potvrda ni uvođenje sami ne donose ništa dok novi učesnik ne doprinese.

Odgovornost za potvrdu

Ko potvrdi ili uvede u Kolo nekoga koga ne poznaje, za to odgovara. Da je potvrda ili uvođenje lažno, utvrđuje Fondacija, za svakog čoveka posebno. Lažna potvrda poništava se zajedno sa onim što je po njoj evidentirano, a onaj ko ju je dao posledice snosi sopstvenim zapisom, bez gornje granice, i po pravilu isključenjem. Poštena potvrda ostaje i kad je isti čovek drugde pogrešio, i kad napusti sistem.

Osnivači

Svaka mreža ličnih potvrda ima problem prvog koraka: ko potvrđuje prve. U KOLO sistemu to su osnivači: lica iz osnivačkog jezgra Fondacije i lica koja Upravni odbor odredi uz javno objavljen identitet. Oni su početni čuvari Kola i koren lanca potvrda; njihova potvrđenost ne proizlazi iz ničije potvrde. Svojstvo osnivača ne daje ovlašćenja Upravnog odbora. Svi kasniji čuvari Kola status stiču redovnim putem. Krug osnivača je zatvoren: niko kasnije ne postaje osnivač, ni ulaskom u organe Fondacije.

Identifikacija u dinarskom toku

Dinarski tok ima odvojenu identifikaciju. Donacije stižu samo bezgotovinski, a identifikaciju uplatioca i proveru porekla sredstava sprovodi banka, koja je za to obveznik. Fondacija poredi podatak o uplatiocu sa nalogom korisnika, da bi doprinos evidentirala onome čijim je sredstvima uplata izvršena. Ta provera služi dinarskom toku, ne dokazu stvarnosti.

Deca

Deca učestvuju zato što su deo zajednice: u dečjem prostoru uče uzajamnost (da daju, da prime i da se dogovore) u okviru koji je napravljen prema njihovom uzrastu. Svako pravilo dečjeg prostora meri se najboljim interesom deteta, pa je zaštita uvek ispred obima učešća.

Maloletno lice od sedam godina učestvuje u dečjem prostoru, po posebnom režimu. Nalog deteta je u jednom od tri stanja. Dete na čekanju ima nalog koji roditelj još nije preuzeo i sklapa samo prijateljstva uživo. Dete sa roditeljem ima roditelja koji je preuzeo nalog, ali nije član Kola, ili mu postojanje deteta još nije potvrđeno; ono komunicira samo sa svojim prijateljima i ne učestvuje u prepisu POEN-a. Dete Kola ima roditelja koji je član Kola i kome je član Kola koji ga lično zna potvrdio da ima to dete; ono ima pun pristup u granicama dečjeg prostora. Prelaz između stanja nastupa sam, prema položaju roditelja, i nije mera.

Dete mlađe od petnaest godina ne komunicira i ne razmenjuje sa punoletnima, ni uz saglasnost roditelja. Starije dete to može uz saglasnost roditelja, a roditelj tada čita razgovor sa punoletnim licem. Roditelj ne čita razgovore između dece. Dete ne ulazi u lanac potvrda, ne upisuje ZRNO, nema programe podrške i ne učestvuje u upravljanju. Profil deteta punoletnima nije dostupan.

Svako, pa i samo dete, može da prijavi da veza deteta sa roditeljem nije istinita; veza se tada zaustavlja dok Fondacija ne odluči, a podnosilac prijave se ne otkriva.

7. Doprinos zajedničkom dobru

Osnivački doprinos

Osnivački doprinos je rad obavljen pre otvaranja platforme: projektovanje sistema, izrada protokola i pravna i organizaciona priprema. Po prirodi je isti kao operativni doprinos, ali je obavljen pre nego što je ijedan kanal doprinosa radio, pa nije mogao biti evidentiran kad se odvijao. Kroz operativni doprinos ne može se evidentirati ni naknadno: dnevni limit tog kanala vezan je za ukupan broj evidentiranih POEN-a, pa je dok je taj broj nula i limit nula. Osnivači su za taj rad potrošili sopstveno vreme i sopstveni novac; evidentira se rad, a ne potrošeni novac.

Protokol taj doprinos evidentira naknadno, kroz zaseban i providan kanal, do gornje granice utvrđene unapred. Evidentira ga u koracima fiksnog iznosa, vezanim za rast ukupnog broja POEN-a, a ne odjednom, da celokupan iznos ne bi u jednom trenutku pomerio koeficijent. Kanal prati rast kakav god da je: ako ukupan broj poraste naglo, i koraci se evidentiraju naglo, a Pravilnik o osnivačkom doprinosu ne obećava da će evidentiranje biti raspoređeno kroz duži period. Korak se evidentira i kada rast potiče od jednog velikog doprinosa, pa je udeo tog doprinosa u ukupnom broju time manji; to dejstvo ograničeno je gornjom granicom i prestaje zatvaranjem kanala.

Pošto je korak fiksan, uticaj jednog koraka na koeficijent opada kako sistem raste. Zbirni osnivački doprinos ne prelazi približno 24% ukupnog broja POEN-a, osim kada se ukupan broj smanji poništenjem zapisa; u prvim koracima udeo je manji, a posle zatvaranja kanala opada kako sistem raste. Brojevi su objavljeni u Pravilniku o osnivačkom doprinosu i u Izjavi o prihvatanju rizika. Taj udeo ne nosi imovinsko pravo i nije potraživanje. Krug osnivača je zatvoren, raspodelu među njima utvrđuje Upravni odbor odlukom o raspodeli, a kanal se po dostizanju gornje granice zatvara trajno. Rezultat osnivačkog rada ulazi u zajedničko dobro pod otvorenim licencama; osnivači na njega nemaju isključivo pravo.

Donacije

Svaki punoletni korisnik može da donira novac Fondaciji. Donacija je nepovratna: donator ne stiče pravo na povraćaj, upravljačko pravo u Fondaciji ni udeo u sistemu, i donacijom ništa ne pribavlja. Kad Fondacija utvrdi prijem javne donacije, Protokol po pravilima kanala evidentira doprinos u zapisu donatora. Evidentiranje je automatski akt Protokola, nezavisan od akta donacije, i nije protivčinidba za nju. Ugovor o donaciji zato ne sadrži broj POEN-a, koeficijent ni nivo; sadrži izjavu da se doprinos evidentira po pravilima sistema, da upis nije protivčinidba i da donator na njega nema potraživanje.

Doprinos se evidentira uz koeficijent evidencije, koji zavisi od zbira donacija. Veći pojedinačan doprinos ima veći značaj za zajednicu: zaokružen veći doprinos omogućava da se konkretna potreba zajednice (infrastruktura, program ili projekat) podmiri odjednom. Koeficijent evidencije nije cena POEN-a i nije popust na donaciju, jer se donacijom ništa ne stiče; on je mera priznanja doprinosa. Nije ni obračunski koeficijent.

Donator bira da li je donacija javna ili anonimna. Javna donacija se navodi u listi donacija imenom i prezimenom, iznosom i datumom, bez pseudonima i bez veze ka profilu; ime se može povući u svakom trenutku. Za anonimnu donaciju POEN se ne evidentira, ne zbog uskraćenog pristanka, nego zato što bi upis koji se ne može pripisati nijednom licu bio upis koji niko ne može proveriti.

Ko POEN pribavi od drugog korisnika za novac, sklapa posao koji je zabranjen, sklapa se u celini van platforme i nema nikakvu zaštitu; time ne stiče ni nivo donacija, ni potvrdu o donaciji, ni javno priznanje doprinosa, a izlaže se merama iz Uslova korišćenja, do isključenja. Varanje se zato ne isplati: ko kupi POEN, kupio je zapis bez ikakve zaštite, bez nivoa i bez priznanja, a novac nije otišao zajednici, nego jednom licu.

Pokroviteljstvo

Pokrovitelj je pravno lice, preduzetnik ili nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva koji podržava rad Fondacije donacijom novca ili ugovorom o pokroviteljstvu dobrima i uslugama. Pokrovitelj nije korisnik sistema i ne prima POEN ni ZRNO. Doprinos se evidentira u zapisu korisnika koji je u ime pokrovitelja podneo prijavu, po istoj tabeli kao lična donacija; pravni oblik pokrovitelja ne utiče na koeficijent, a zbir pokrovitelja i lični zbir podnosioca vode se odvojeno. To nije davanje pokrovitelja korisniku ni raspodela dobiti.

Pokroviteljstvo dobrima i uslugama ima drugačiju mehaniku. Davalac se ugovorom sa Fondacijom obavezuje da bez naknade preda tačno određena dobra, odnosno pruži usluge učesnicima koji uzmu vaučere. Fondacija dobra ne prima i ne poseduje; to je ugovor u korist trećih lica, a imalac vaučera ima sopstveno pravo prema davaocu. Doprinos se zato evidentira pri potpisu: priznaje se obaveza koja je potpisom nastala i koju imaoci vaučera mogu da ostvare, a ne buduća predaja. Vrednost doprinosa je cena iz cenovnika davaoca; Fondacija je ne procenjuje. Kad učesnik uzme vaučer, u njegovom zapisu poništava se broj POEN-a izveden iz upisa po ugovoru. Ako davalac ne izvrši obavezu, ugovor se raskida, imaocima se ispravlja poništenje, a podnosiocu se otpisuje ono što mu je za neizvršene vaučere bilo evidentirano.

Evidencija pokrovitelja sadrži naziv i, ako je priložen, logotip, i prikazuje se na rang-listi i na vaučerima. To je evidencija, ne pravo pokrovitelja: pokrovitelj ne stiče promociju, oglasni prostor ni prednost u izboru ponude u nabavci.

Operativni doprinos

Operativni doprinos je rad van platforme za zajedničko dobro: organizovanje događaja, tehnički rad, pomoć na terenu. Zadatak objavljuju, u ime zajednice, Fondacija u prvoj fazi, a u drugoj čuvari Kola i Gornje Kolo. Učesnik se prijavljuje dobrovoljno i sam predlaže plan izvršenja. Zadatak se deli na celine, to jest delove posla određene prema onome što se izvršava, a ne prema vremenu. Izvršilac navodi samo koliko je celina izvršio; iznos ne određuje. Izvršenje, a u zadatku sa odobravanjem i plan, potvrđuju čuvari Kola i lice koje Upravni odbor ovlasti; onaj ko potvrđuje ne može biti izvršilac istog zadatka.

Predloženi POEN uz zadatak nije obećan iznos nego težina u raspodeli zajedničkog dnevnog limita, koji operativni doprinos deli sa programima podrške. Kad je zbir traženih iznosa veći od limita, svi se srazmerno umanjuju, a višak se ne prenosi.

Poseban oblik operativnog doprinosa je zadružni doprinos: organizacione celine u zadruzi, kao što su organizovanje raspodele ili vođenje zajedničke akcije. Zadruga sama određuje koje celine postoje i kome ih dodeljuje, u okviru najvećeg iznosa koji njeni izvršioci mogu dnevno da dobiju. Taj iznos zavisi od broja zadrugara, a manja zadruga dobija srazmerno više, jer joj je organizacija najteža. Izvršenje potvrđuju samo čuvari Kola, a ne onaj ko je celinu dodelio; iznos ulazi u zajednički dnevni limit, a neiskorišćen deo se ne prenosi. Ostale troškove zadruga snosi iz svog zapisa.

Operativni doprinos nije rad za Fondaciju. Nedostaju naručilac, naručena činidba i naknada: zadatak se objavljuje povodom potrebe zajedničkog dobra, a ne po nalogu lica koje bi izvršenje primilo za sebe; izvršilac sam odlučuje da li će se prijaviti i kako će raditi i može odustati bez posledica osim izostanka evidencije; Fondacija po izvršenom zadatku ništa ne prima. POEN se ne izražava kao vrednost vremena rada.

Prvi oglas

Prvi oglas kojim korisnik nudi dobro ili uslugu, ako ispunjava sadržinski minimum i predstavlja stvarnu ponudu, nosi doprinos jednom po licu, i za korisnika koji nije u Kolu. Oglas se objavljuje odmah, a doprinos se evidentira kad ga Fondacija odobri. Kanal postoji zato što je prvi oglas prvi korak korisnika na platformi: njime pokazuje dobru nameru da svoje lične kapacitete (robu, usluge ili znanje) otvori prema zajednici.

Gazdinstva

Stalna ponuda hrane i poljoprivrednih proizvoda popunjava prostor za razmenu: to je ono što se u svakom mestu svakog dana traži. Zato gazdinstvo ima sopstveni kanal. Gazdinstvo prijavljuje punoletni korisnik; upis u registar nije uslov, i mala kuća koja prodaje jaja učestvuje kao i registrovano gazdinstvo. Izvod iz registra se ne prilaže, a Fondacija pre odobrenja razgovara sa nosiocem, radi odobrenja gazdinstva, ne radi potvrde stvarnosti.

Gazdinstvo nije korisnik i nema zapis u Protokolu. Doprinos se beleži članovima gazdinstva po redu pristupanja, ograničenom broju njih, a evidentira kad je član objavio ponudu i kad je u Kolu. Svi članovi koji su članovi Kola jednako upravljaju gazdinstvom, a za izjavu o tačnosti podataka odgovara jedno lice. Kad gazdinstvo prestane, po bilo kom osnovu, prestaje i priznanje doprinosa vezanog za njega; to nije mera. Isključenje se izriče samo onome ko je dao lažnu izjavu ili za nju znao.

Gazdinstvo i zadruga nisu ista stvar: gazdinstvo je porodica koja proizvodi, a zadruga zajednica mesta. Za učešće gazdinstva zadruga nije potrebna, a član gazdinstva može biti i zadrugar.

Oglasi u ime odobrenog gazdinstva nose oznaku DOMAĆE, koja se izvodi, ne dodeljuje: označava samo da je oglas postavljen u ime gazdinstva koje je pristupilo sistemu, a Fondacija ne jemči poreklo, kvalitet ni bezbednost dobra.

Zadruge

Zadruga u sistemu je zadruga registrovana po Zakonu o zadrugama, sa sopstvenim organima i obavezama; Fondacija u njenim organima nema glas ni saglasnost. Zadruga je mesto gde se zajednica jednog naselja organizuje: koordiniše razmenu, raspodelu, zajedničke zadatke i korišćenje zajedničke opreme, i pomaže da se sporovi među korisnicima svog mesta reše sporazumno. Zadruga je i mesto gde se pomaže onima koji se ne snalaze sa platformom, naročito starijima: pomaže im da je koriste, a nalog ostaje njihov i niko ne radi umesto njih. Sama određuje koliko POEN-a evidentira za ono što prima, izdaje i daje na korišćenje; Fondacija to ne određuje. Rast zadruge Protokol priznaje kao doprinos zajedničkom dobru: kada broj zadrugara dostigne prag iz unapred utvrđene tabele, u zapis zadruge evidentira se POEN, jednom po pragu. Zadruga ima sopstveni zapis u Protokolu; iz njega i u njega POEN se prepisuje samo po osnovu iz Pravilnika o zadrugama, a iznose određuje zadruga, nikad Fondacija. Prva zadruga na jednom mestu upisuje se tek kad tamo ima dovoljno učesnika, uz podršku Fondacije; za svaku sledeću taj uslov ne važi, a zapis svake zadruge otvara se kad ima dovoljno zadrugara.

Zadruga nije dobavljač u kolektivnoj nabavci. Ono što zadruga može da obezbedi, obezbeđuje se unutar sistema, razmenom i raspodelom, a nabavka služi samo dobrima koja se unutar sistema ne mogu obezbediti; dinarska sredstva zajednice ne nadmeću se sa razmenom.

Programi podrške

Neka učešća u zajednici su kontinuirana i ne vide se kroz pojedinačne razmene: roditeljstvo, starost, život sa smanjenom sposobnošću ili posle gubitka doma, studiranje. Programi podrške (Podrška majkama, Podrška starijima, Posebna podrška i Podrška studentima) to učešće priznaju svakodnevnim evidentiranjem doprinosa. Program Podrška majkama nosi to ime jer briga o deci najčešće pada na majke i ostaje nevidljiva u svakoj evidenciji rada; isto pravo ima i svaki primarni staratelj deteta, bez obzira na pol. Novi zapisi uvećavaju ukupan broj evidentiranih POEN-a i time pomeraju koeficijent za sve; to je namerna dizajnerska odluka. Proverljivost pri tome ostaje potpuna: zbir dnevnih iznosa po programima, zajedno sa ostalim kanalima, daje promenu ukupnog broja POEN-a. Slično priznanje brige o starijima postoji u japanskom sistemu Fureai Kippu i u švajcarskom Zeitvorsorge (St. Gallen); tamo se beleže sati, uz obećanje buduće usluge, a u KOLO sistemu se ništa ne obećava, pa zapis nije potraživanje.

Program traži učesnika i izričit pristanak pre bilo kog koraka. Isprave se ne prilažu. Ispunjenost uslova potvrđuje član Kola koji podnosioca lično zna, a ako takvog nema, Fondacija; prijavu odobrava Fondacija. Evidentiranje nije naknada: njime se ništa ne plaća i ništa se ne traži zauzvrat. Primalac podrške upisom ne prima ni novac ni stvar, a zapis se ne može unovčiti ni naplatiti, niti ustupiti kao potraživanje (poglavlje 11). Programi se sprovode u ostvarivanju ciljeva Fondacije iz Statuta, naročito socijalne zaštite i solidarne podrške, ne zamenjuju prava iz sistema socijalne zaštite i ne uslovljavaju se odricanjem od njih. Učesnici vide evidentiranje uz pseudonim, naziv programa i iznos; osnov po kome je pravo ostvareno ne prikazuje se nikome.

Dečji prostor

U dečjem prostoru novi zapisi nastaju na jedan način: prijateljstvom dve dece Kola sklopljenim uživo. Doprinos je vezan za to prijateljstvo. Kad se prijateljstvo raskine, obema stranama se otpisuje ono što im je po njemu evidentirano, i kad zapis time ode u minus. Razlog je isti kao i inače kad se ne staje na nuli: dete koje je POEN po prijateljstvu već prepisalo ne sme da prođe drugačije od deteta koje ga je sačuvalo. Pri punoletstvu se doprinos po prijateljstvima poništava: on pripada dečjem prostoru i ne prelazi u evidenciju odrasle osobe, a time je i ovaj kanal, koji nije pod dnevnim limitom, ograničen vremenom koje dete u tom prostoru provede. Deca se o tome obaveštavaju unapred, a o svakom otpisu dete se obaveštava.

Deca ne učestvuju u upravljanju sistemom, ali učestvuju u oblikovanju svog prostora. U dečjem prostoru postoji Kutija želja: dete može da predloži novu funkciju, igru ili pravilo za dečji prostor i da podrži predloge druge dece, po jedan glas po predlogu. Predlozi se prikazuju samo u dečjem prostoru, bez imena i pseudonima, a pre prikaza ih pregleda Fondacija, da u njima ne bude ličnih podataka ni neprimerenog sadržaja. Na predloge koji dobiju najviše podrške Fondacija odgovara obrazloženo, jezikom koji dete razume: šta će uraditi, šta neće i zašto. Roditelj vidi tekst predloga svog deteta. Predlog ne donosi POEN i ne obavezuje Fondaciju, a deca tako dobijaju način da budu saslušana o prostoru koji je za njih napravljen.

8. Projekti i kolektivna nabavka

Kad dinarska sredstva Fondacije pretiču iznad operativnih troškova, mogu se rasporediti u projekte u korist zajednice. Osnovni projekat je kolektivna nabavka: Fondacija od trećeg lica nabavlja dobro koje korisnici ne mogu obezbediti unutar sistema, a učesnici ga preuzimaju u jednakim delovima, uz poništenje zapisa po iskorišćenju. Drugi projekat je raspodela vaučera iz pokroviteljstva dobrima i uslugama, u kojoj Fondacija ništa ne nabavlja i ne plaća.

Kolektivna nabavka nije privredna delatnost. Fondacija po njoj ne ostvaruje prihod ni dobit, dobra ne nudi na tržištu i za ustupljeno dobro ne sme primiti naknadu, ni od korisnika ni od trećeg lica. Nepreuzeti delovi se ne prodaju. Prema dobavljaču Fondacija je kupac; korisnik sa dobavljačem ne stupa u ugovorni odnos.

Broj POEN-a po delu nije cena dobra. Utvrđuje se pre prikupljanja ponuda, prema potrebi zajednice, i ne izvodi se iz dinarske cene, koja tada nije poznata. Zato se dinarska strana nabavke (sve ponude, izabrani dobavljač i nabavna cena) objavljuje u celini, ali odvojeno, u izveštaju o raspolaganju sredstvima: na istom mestu sa brojem POEN-a po delu ona bi omogućila da se deljenjem čita odnos koji ne postoji.

U nabavci učestvuju samo učesnici: bez tog uslova mesto u redu bilo bi dostižno prepisom POEN-a na nov nalog. Ne nabavlja se dobro koje neko već nudi na Pijaci: razmena se štiti od nadmetanja sa sredstvima zajednice, a potreba se upućuje na postojeći oglas. Delovi se određuju tako da budu mali i da ih bude dovoljno za sve prijavljene; red prema evidentiranom doprinosu odlučuje samo kad delova nema dovoljno. Poreklo POEN-a se ne ispituje, a svi kanali vrede jednako.

O projektu i njegovim parametrima u prvoj fazi odlučuje Upravni odbor, a u drugoj Gornje Kolo; pošto se odluka odnosi na dinarska sredstva, odluka Gornjeg Kola je preporuka Upravnom odboru.

9. Upravljanje

Progresivna decentralizacija

Svaki sistem ima pravila, a pitanje je ko ih postavlja, kako i pod kojim ograničenjima. KOLO na to odgovara progresivnom decentralizacijom, putanjom od centralizovanog ka decentralizovanom upravljanju, sa merljivim uslovom prelaza (up. Walden, 2020). U uobičajenoj praksi osnivački tim sam procenjuje kada je vreme za predaju upravljanja; u KOLO sistemu uslov je upisan unapred i prelaz nastupa sam, bez ičije odluke. Decentralizovano upravljanje traži ono što na početku ne postoji: dovoljno ljudi da odluke budu reprezentativne, iskustvo sa pravilima i stabilnu osnovu. Zato upravljanje počinje kod Fondacije, a prelazi na zajednicu kad se ti uslovi steknu.

Prva faza

U prvoj fazi pravila sistema utvrđuje Upravni odbor Fondacije aktima Fondacije; izmenu može predložiti i osnivač Fondacije. Ni u toj fazi nijedna izmena ne može da promeni četiri principa ni granice zajedničkog dobra, niti da omogući njegovo prisvajanje.

Druga faza i Gornje Kolo

Kada ukupan broj evidentiranih POEN-a dostigne prag utvrđen Pravilnikom o KOLO sistemu, sistem automatski prelazi u drugu fazu: otvara se upis ZRNA i uspostavlja se Gornje Kolo. Jedan prag, jedan prelaz, koji se ne može vratiti ni kada ukupan broj kasnije padne; Upravni odbor ga samo konstatuje aktom koji je deklarativan. U taj zbir ulazi doprinos iz svih kanala, pa i iz donacija; prelaz zato ne zavisi od volje Upravnog odbora, a nastupa onda kada je u sistemu priznato dovoljno doprinosa.

Gornje Kolo čine čuvari Kola koji su aktivirali ZRNO, uključujući osnivače. Sastav se ne utvrđuje imenovanjem: Protokol ga utvrđuje iz evidencije za svaki obračunski period posebno, zajedno sa glasačkom moći svakog člana. Gornje Kolo utvrđuje predloge o pravilima sistema, o uvođenju i ukidanju modula i o drugim pitanjima koja utiču na zajedničko dobro. Predlog može podneti svaki učesnik; o njemu se glasa kada ga podrži bar jedan čuvar Kola, a Fondacija ne odlučuje da li će se o predlogu glasati. Svaki predlog prolazi isti put od tri dana: prvog dana se podnosi, drugog ga čuvari Kola podržavaju, trećeg se glasa.

Gornje Kolo je telo Fondacije obrazovano Pravilnikom o KOLO sistemu, na osnovu ovlašćenja Upravnog odbora iz Statuta, a ne organ Fondacije. Ne zastupa Fondaciju, ne raspolaže njenom imovinom i njegova odluka sama ne stvara prava ni obaveze prema trećima. Odluku Gornjeg Kola Upravni odbor usvaja svojim aktom. Na to se obavezao istim aktom kojim je Gornje Kolo obrazovano: da akt donese bez odlaganja i bez ocene celishodnosti, a da ga odbije samo po zatvorenoj listi razloga: ako je odluka suprotna zakonu ili Statutu ili ako zadire u pitanje izuzeto iz nadležnosti Gornjeg Kola. Odbijanje se obrazlaže i objavljuje, a u aktu kojim odluku usvaja ili odbija Upravni odbor navodi kako su njegovi članovi o njoj glasali u Gornjem Kolu. O dinarskim sredstvima Gornje Kolo daje preporuke, a Upravni odbor na svaku daje obrazložen odgovor. Nadležnost tako ostaje tamo gde je zakon postavlja, a Fondacija se sopstvenim aktom obavezuje da po odluci postupi.

Glasanje po kvadratnom korenu i delegiranje

Gornje Kolo odlučuje glasanjem po kvadratnom korenu: glasačka moć čuvara Kola jednaka je celobrojnoj vrednosti kvadratnog korena iz broja njegovih aktivnih ZRNA. ZRNO pri tome nije udeo ni u čemu (ni u imovini Fondacije, ni u sistemu, ni u bilo kakvom materijalnom dobru), nego evidencija položaja iz koje glas proizlazi; ne nosi pravo na deo bilo čega, pa ni glasačka moć nije srazmerna nekom imetku. Ideja da glasačka moć raste sporije od veličine iz koje proizlazi poznata je iz Penroseovog pravila kvadratnog korena (Penrose, 1946) i iz kvadratnog glasanja (Posner i Weyl, 2018). KOLO ne primenjuje nijedan od ta dva mehanizma, nego stalnu težinu glasa po kvadratnom korenu aktivnog ZRNA; sličnost je nezavisna. Koren koncentraciju usporava, ali je ne sprečava: ta zaštita važi dok svaki glas pripada drugom stvarnom čoveku: ko bi isti doprinos podelio na više naloga, imao bi zbirno veću moć, a ZRNO koje drži više bliskih ljudi, ili moć koja se delegiranjem sabere kod jednog čuvara, može dati više nego što bi koren dao iz jednog zapisa. Zato se sistem ne oslanja samo na formulu: koliko je glasačka moć skupljena iskazuje se za svaki obračunski period (poglavlje 14). Zato je dokaz stvarnosti važan i za upravljanje, ne samo za razmenu. Glasačka moć proizlazi isključivo iz aktiviranog ZRNA potvrđenog čuvara Kola, a ne neposredno iz broja POEN-a ni iz dinarskih donacija; POEN, uključujući i POEN evidentiran po donaciji, do glasa vodi samo kroz upis i aktiviranje ZRNA (poglavlje 10). ZRNO se glasanjem ne troši.

Čuvar Kola može svoju glasačku moć delegirati drugom čuvaru Kola (up. Ford, 2002; Blum i Zuber, 2016). Delegira se glasačka moć, ne ZRNO; delegiranje je opšte i može se opozvati u svakom trenutku, a delegirana moć sabira se sa sopstvenom moći delegata. Tako glas onih koji ne stignu da učestvuju u svakom odlučivanju ne propada. Delegat može i sam da delegira, pa moć prelazi duž lanca do onoga ko glasa lično; lanac koji se zatvara u krug ne vredi nikome. Korenuje se moć svakog čuvara posebno, pa se delegatu sabiraju već korenovane moći. Iskustva sa delegiranjem pokazuju da se moć može skupiti kod malog broja delegata (Kling i dr., 2015). Zato se sastav i moć utvrđuju za svaki dan posebno, a svako delegiranje može se opozvati u svakom trenutku, sa dejstvom od narednog dana. Delegiranje je i put koncentracije: delegat glasa moću svih koji su mu je poverili. Zato se iskazuje i koliko je moći delegirano i koliko delegata zajedno drži većinu.

Granice odlučivanja

Gornje Kolo nema neograničenu moć. Nijedna odluka ne može da ukine četiri principa, jer bi time sistem promenio pravnu prirodu, ni granice zajedničkog dobra: minimizaciju podataka i otvorene licence. Odluka koja zahteva trošenje dinarskih sredstava Fondacije ima dejstvo preporuke, a zakonske obaveze Upravnog odbora ostaju u svakom slučaju. Fondacija posle prelaza u drugu fazu ne zadržava nikakvu kočnicu osim onih koje postavljaju zakon i Statut.

Šta upravljanje nije

Upravljanje KOLO sistemom nije upravljanje kompanijom: nema akcionara ni dividendi. Nije ni upravljanje državom: učešće je dobrovoljno, a ko se ne slaže sa odlukama, zadržava pravo izlaska (up. Hirschman, 1970). To je upravljanje zajedničkim dobrom: čuvari Kola sa evidentiranim doprinosom i položajem odlučuju o pravilima sistema koji pripada svima, sa pravom korišćenja, doprinosa i učešća u upravljanju, ali ne i raspolaganja.

10. Zašto saradnja ima smisla: podsticaji i zaštite

Prethodna poglavlja opisuju šta sistem jeste. Ovo poglavlje objašnjava zašto se od njega može očekivati da radi, oslanjajući se na teoriju dizajna mehanizama (Hurwicz, 1973), logiku kolektivne akcije (Olson, 1965), upravljanje zajedničkim dobrima (Ostrom, 1990) i evoluciju saradnje u ponovljenim odnosima (Axelrod, 1984). To nije obećanje: sistem ne jemči da će svako imati korist, niti da zloupotreba neće biti pokušana. Opisuje se šta je u dizajn ugrađeno, i gde dizajn ostavlja otvorena pitanja.

Korisnik

Korisnik ima neposrednu korist od razmene: dobije ono što mu treba od nekoga ko to ima, i da ono što ima onome kome treba. Što je više ljudi u sistemu, to je verovatnije da će naći jedno i drugo; time se ublažava problem dvostruke podudarnosti potreba koji ograničava trampu (Jevons, 1875).

Sistem mora da reši i problem prvog koraka: ima vrednost tek kad ima dovoljno ljudi, a ljudi nemaju razlog da dođu dok ga nema. KOLO ga rešava kroz postojeće društvene mreže: prvi korisnici dolaze kroz lanac potvrda, od ljudi koji ih lično znaju, pa rana zajednica ima i poverenje i stvarne mogućnosti razmene. Drugi oslonac je svakodnevna ponuda: hrana sa gazdinstava i ono što zadruga organizuje u mestu ono je što se traži svakog dana, pa razmena ima oko čega da se okupi i pre nego što ljudi u sistemu bude mnogo. Doprinos evidentiran od početka ostaje u evidenciji; to je položaj u evidenciji, ne vrednost zapisa. Sistem ne obećava nikakav prinos, a obračunski koeficijent može i da padne.

Uvođenje drugih bez piramide

Dovođenje novih korisnika kroz lanac potvrda nema elemente šeme u kojoj se korist stiče uvođenjem drugih. Za ulazak u sistem i za bilo koji status ništa se ne plaća. Iz sistema se ništa ne isplaćuje: POEN se ne može konvertovati u novac. Onaj ko potvrdi ili uvede novog učesnika i taj učesnik evidentiraju isti, unapred utvrđen iznos, jednom po osobi, i to tek kad novi učesnik sam ostvari prvi doprinos. Iznos ne raste sa brojem uvedenih, ne prenosi se naviše kroz lanac, a onaj ko je njega doveo u Kolo po tom osnovu ne evidentira ništa. Korist korisnika potiče iz razmene i sopstvenog doprinosa, a ne iz broja ljudi koje je uveo.

Onaj ko potvrđuje

Onaj ko potvrđuje motivisan je dvostruko: potvrda je doprinos integritetu sistema, a sa širenjem mreže i njemu raste izbor u razmeni. Za svaku potvrdu i svako uvođenje odgovara sopstvenim položajem (poglavlje 6): lažna donosi malo, i to tek posle ljudske odluke o prvom doprinosu, a gubitak je veći od dobitka. Racionalan izbor je da se potvrdi samo onaj koga zaista poznaješ.

Čuvar Kola

Čuvar Kola ima podsticaje svakog korisnika i učešće u upravljanju. Pošto i sam u sistemu razmenjuje, ima interes da sistem bude dobro vođen.

Čuvar Kola može slobodno ZRNO i da otpiše, uz evidentiranje POEN-a po obračunskom koeficijentu koji tada važi. Ta mogućnost nije podsticaj: razlika prema broju POEN-a utrošenom pri upisu može nastati u oba smera, niko je ne obećava, a sopstveni upis i otpis koeficijent ne pomeraju. Razlika postoji samo u POEN-ima, koji ne mogu napustiti sistem. Ko želi glas, mora da aktivira ZRNO i time se odriče otpisa, pa obe stvari ne može imati istovremeno.

Razmena i evidencija

Svaki sistem koji beleži doprinos internom jedinicom suočava se sa pitanjem da li pravila podstiču kruženje ili gomilanje zapisa (Gesell, 1916; Lietaer, 2001). U KOLO sistemu razmena premešta postojeće zapise: ko da dobro, dobije zapis; ko primi dobro, zapis smanji. Novi zapisi nastaju samo kroz kanale doprinosa koje akti priznaju.

Sistem svesno ne nagrađuje samu razmenu. Kad bi svaka razmena donosila nov zapis, dva korisnika bi mogla da razmenjuju napred-nazad bez ikakvog stvarnog dobra, samo radi upisa. Pošto razmena ne uvećava ukupan broj POEN-a, lažna razmena nikome ne donosi ništa: šta jedan dobije, drugi izgubi. Korist od razmene nije u zapisu, nego u dobru ili usluzi koju je neko primio; zapis samo beleži da se razmena dogodila.

Da li ovakav dizajn daje dovoljno razmene, pitanje je iskustva. Odgovor daje merenje živog stanja sistema (poglavlje 14), a ne pretpostavka.

Donacija i evidentirani doprinos

Fondacija donacije troši na ciljeve zbog kojih je osnovana. Kada korisnik donira novac, Protokol mu po pravilima sistema, nezavisno od ugovora o donaciji, evidentira doprinos u POEN-ima. Broj zavisi od iznosa i od nivoa koji određuje zbir njegovih donacija, jer veći doprinos ima veći značaj za zajednicu; raspon koeficijenta evidencije utvrđen je Pravilnikom o pokroviteljstvu i donacijama. Taj POEN ima isti status kao svaki drugi: koristi se u razmeni unutar sistema, merilo je prvenstva u kolektivnoj nabavci i ulazi u upis ZRNA, iz čijeg aktiviranja čuvar Kola stiče glas u Gornjem Kolu. Zato korisnik koji donira do tih mogućnosti može da stigne ranije od korisnika koji samo razmenjuje.

Donacija nijednu od tih mogućnosti ne daje neposredno. Ona je nepovratna i bez naknade: donator njome ne stiče nijedno dobro, uslugu ni potraživanje prema Fondaciji ili bilo kom drugom licu; ugovor o donaciji ne sadrži broj POEN-a, nivo ni koeficijent evidencije, a donator na upis nema pravo. Evidentirani doprinos ne ulazi u imovinu, ne može se izneti iz sistema, zameniti za novac ni naplatiti, a Fondacija iz evidencije ništa ne isplaćuje. ZRNO se ne prenosi i nema cenu. Obračunski koeficijent raste kada se u sistemu evidentira više POEN-a, a pada kada se POEN poništava; niko ga ne određuje ni ne obećava, i pri otpisu ZRNA može se dobiti i manje POEN-a nego što je upisano. Glas ima samo potvrđeni čuvar Kola sa aktiviranim ZRNOM; glasačka moć raste sa kvadratnim korenom aktiviranog ZRNA, a upis je ograničen po danu. Do upisa ZRNA stiže se i bez novca: potvrdom i uvođenjem drugih u Kolo, prvim oglasom, doprinosom gazdinstva, operativnim doprinosom i razmenom, po pravilu sporije.

Zloupotreba je skuplja od saradnje

Ostrom među ključne zaštite zajedničkog dobra ubraja nadzor i postepene sankcije. KOLO ima nekoliko osobina koje zloupotrebu čine skupljom od saradnje.

Lažan nalog traži da neko ko je stvarno u mreži stavi sopstveni položaj na kocku. Trošak napada nije falsifikovan dokument, nego korupcija stvarne osobe u mreži poverenja. Ta zaštita je najjača tamo gde je mreža poznanstava gusta; kako sistem raste, naročito van sredine u kojoj su ljudi povezani, raste i rizik koordinisanih lažnih potvrda, a sa njim i težina nadzora (poglavlje 15).

ZRNO se ne može preneti ni prodati, pa se upravljačka moć ne može skupiti otkupom niti unovčiti. POEN se ne može izneti iz sistema, pa manipulisana evidencija nema spoljnu vrednost; ko podriva integritet sistema, ugrožava i sistem u kome sam učestvuje. To ne znači da dobra i usluge koje se razmenjuju nemaju vrednost i van sistema (kilogram meda ima svoju cenu na pijaci), nego da ne postoji put kojim bi se zapis iz evidencije zamenio za dinare.

Pravila su javna, odluke obrazložene, a evidencija dostupna učesnicima u pseudonimnom obliku. Nadzor potvrda i uvođenja, prijava razmene i prijava oglasa su aktivne zaštite; njihova pravila utvrđuju akti.

Ravnoteža

Cilj dizajna je da legitimno učešće bude povoljniji izbor od zloupotrebe ili neučešća, tako da nijedan korisnik nema razlog da jednostrano promeni ponašanje (Nash, 1950). To je dizajnerska namera, a ne dokazana tvrdnja: proverava se tek iskustvom, kroz zbirne podatke o razmeni, zloupotrebama i delovanju zaštitnih mera. Sistem nije imun na zloupotrebu, ali sistem u kome je zloupotreba skupa, vidljiva i ograničenog dometa ima bolje izglede od sistema koji se oslanja samo na dobru volju (Olson, 1965; Ostrom, 1990).

11. Šta KOLO nije

Obrazac

Ovo poglavlje je jedino mesto na kome whitepaper govori o pravnoj kvalifikaciji. Obavezujuće odredbe su u Pravilniku o KOLO sistemu i u posebnim pravilnicima. Obrazac je svuda isti: ne tvrdi se samo naziv („POEN nije novac“), nego se nabrajaju elementi pravnog pojma koji nedostaju. Naziv može da se ospori; odsustvo elementa je činjenica koja se proverava u sistemu.

Četiri principa

Pravna pozicija sistema počiva na četiri principa ugrađena u dizajn:

• nekonvertibilnost: nijedna obračunska jedinica ne može se konvertovati u novac, valutu ni u bilo koje sredstvo sa vrednošću van sistema, neposredno ni posredno, uključujući zamenu za vaučere, poklon kartice ili drugo sredstvo koje se može unovčiti, preneti trećem licu ili iskoristiti kod trgovca po izboru. Raspodela vaučera iz pokroviteljstva dobrima i uslugama to nije. Vaučer obezbeđuje davalac ugovorom u korist trećih lica, a davalac POEN ne prima. Fondacija u raspodeli ništa ne poseduje ni ne plaća. Vaučer glasi na imaoca i na određeno dobro kod jednog davaoca i ne unovčava se;
• odsustvo imovinskog prava nad zapisima: zapisi POEN-a i ZRNA su podaci u evidenciji zajedničkog dobra, ne sredstva u imovini korisnika; ne prenose se i ne nasleđuju kao imovinska prava i nisu potraživanje prema Fondaciji;
• nepovratnost donacija: donacija i pokroviteljstvo su nepovratni; Fondacija primljeni novac troši za ciljeve iz Statuta i ne čuva ga kao pokriće ničijeg zapisa;
• automatsko evidentiranje: evidentiranje POEN-a je automatski akt Protokola po pravilima sistema, a ne protivusluga za donaciju; ne postoji ugovor o razmeni dinara za POEN.

Četiri principa nisu pravila koja sistem može sam da promeni, nego granice unutar kojih postoji. Ne mogu se ukinuti nijednom odlukom, ni odlukom Gornjeg Kola.

Među njima nekonvertibilnost ima središnju ulogu: zato što zapis ne može da izađe iz sistema, razlika u položaju ne može da postane prinos, a zapis ne može da postane platno sredstvo. Ostala tri principa ne zavise od nje, ali bez nje ne bi bila dovoljna.

Uz principe stoje dve granice zajedničkog dobra, jednako nepromenljive, ali iz drugog razloga. Minimizacija podataka štiti ljude: prikupljaju se samo podaci neophodni za funkcionisanje sistema. Otvorene licence štite zajedničko dobro od zatvaranja. Principi određuju pravnu prirodu sistema, a granice ono što zajedničko dobro jeste.

POEN nije novac, valuta ni digitalna imovina

Korisnici POEN prepisuju jedni drugima povodom razmene dobara i usluga; to je činjenica. POEN-u nedostaju ostali elementi digitalne imovine:

• Fondacija ga ne prodaje ni ne izdaje za novac;
• prodaja među korisnicima zabranjena je Uslovima korišćenja, a ako se dogodi, dogodi se van platforme, bez ikakve zaštite i bez dejstva u sistemu;
• ne menja se za novac ni za drugu imovinu;
• nema cenu ni tržište;
• ne postoji van evidencije Protokola.

Ne može se pribaviti kupovinom: Fondacija ga ne prodaje i ne izdaje uz naknadu, a upis nije protivčinidba ni za jedno davanje. Za donaciju se doprinos evidentira po pravilima sistema, nezavisno od ugovora o donaciji; ta veza opisana je otvoreno u poglavlju 10. Ne može se otuđiti uz naknadu: promet POEN-a za vrednost van sistema zabranjen je Uslovima korišćenja. Ne otkupljuje se i ne konvertuje, pa iz njega ne postoji izlaz u novcu. Fondacija mu ne utvrđuje cenu, ne nudi ga na tržištu, ne objavljuje nijedan odnos POEN-a prema dinaru i nijedan takav odnos ne primenjuje. Ne postoji van evidencije Protokola i ne može se preneti na zapis koji Protokol ne vodi. Ne služi izmirenju novčanih obaveza i ne može se ponuditi umesto novca.

Kod elektronskog novca i digitalnih jedinica koje se kupuju, novac kupca ide izdavaocu i ostaje iza jedinice: kao rezerva iz koje se jedinica iskupljuje, ili kao fond od koga zavisi njena cena. U KOLO sistemu toga nema. Novac koji Fondacija primi donacijom ne čuva se kao pokriće ničijeg zapisa i ne duguje se nikome ko ima POEN. Troši se namenski, za ciljeve Fondacije iz Statuta (nabavke, projekte, infrastrukturu), i nijedan njegov deo se ne čuva kao pokriće POEN-a. Kada se potroši, nijedan zapis u evidenciji se ne menja. Zbir svih POEN-a i stanje računa Fondacije su dve nezavisne stvari.

POEN nije platna usluga ni elektronski novac

Zapis POEN-a nije potraživanje ni prema Fondaciji ni prema bilo kom drugom licu. Ne izdaje se u zamenu za uplatu: doprinos po donaciji evidentira se po pravilima sistema, nezavisno od akta donacije. Fondacija ni u jednom ažuriranju evidencije ne prima, ne drži i ne prenosi novčana sredstva korisnika. Prepis se ne naplaćuje. Iz zapisa nema isplate, otkupa ni konverzije. Lice koje nema zapis u evidenciji POEN ne prima, a ni davalac vaučera ne prima POEN: on izvršava sopstveni ugovor sa Fondacijom u korist trećih lica.

POEN nije prihod

Upisom POEN-a korisnik ne prima ni novac ni stvar. Ništa ne prelazi iz imovine Fondacije u imovinu korisnika, a nastali zapis ne može se unovčiti, ustupiti kao potraživanje ni naplatiti. Prepis zapisa drugom korisniku povodom razmene nije ustupanje: zapis nije potraživanje, pa nema šta da se ustupi, nego Protokol ažurira evidenciju. Fondacija po osnovu upisa ne vrši isplatu ni po jednom osnovu, ne utvrđuje vrednost POEN-a izraženu u novcu i nijedan takav odnos ne primenjuje. Dinar u sistemu dodiruje samo račun Fondacije.

ZRNO nije ulaganje

U položaju čuvara Kola nedostaju elementi koji ulaganje čine ulaganjem. ZRNO se ne pribavlja ulaganjem sredstava, nego se upisuje iz doprinosa već evidentiranog u zapisu, pa i onog evidentiranog po donaciji, kako je opisano u poglavlju 10; i taj doprinos do ZRNA vodi samo kroz upis, kao svaki drugi. Fondacija ga ne prodaje, ne nudi i ne utvrđuje mu cenu. Ne postoji prinos koji bi se mogao ostvariti: promena položaja iskazuje se samo u POEN-ima, koji ne mogu napustiti sistem. Ne postoji napor drugog lica usmeren na stvaranje koristi za čuvara Kola: obračunski koeficijent je količnik dva zbira iz evidencije koji Protokol izračunava bez diskrecije, nijedno lice njime ne upravlja niti ga obećava, a čuvar Kola ga ne pomera ni sopstvenim upisom ni otpisom. I čuvar Kola nije odvojen od upravljanja: iz aktiviranog ZRNA proizlazi njegov glas. Za člana bez potvrde kome je upisano ZRNO važe prva tri razloga; glas ne stiče ulogom, nego potvrdom, koja se ne pribavlja sredstvima.

ZRNO nije ni digitalni token: ne predstavlja nikakvo imovinsko pravo u digitalnom obliku: ni pravo na novac, ni na stvar, ni na deo prihoda ili imovine.

Donacija ne kupuje ništa

Donacijom se ne stiče nijedno dobro, nijedno potraživanje prema Fondaciji, pravo na povraćaj ni pravo na otkup POEN-a, a ni neposredno uticaj u odlučivanju ni mesto u redu u nabavci; evidentiranje doprinosa nije protivusluga i ne određuje se ugovorom. Posredna veza između donacije, evidentiranog doprinosa, ZRNA i prvenstva opisana je otvoreno u poglavlju 10.

Donacija nije ni depozit: ne vraća se, ne nosi kamatu i Fondacija je ne drži za donatora, nego je troši za ciljeve iz Statuta. Sredstva koja Fondacija primi iz javnih izvora i na konkursima troše se za namenu za koju su data i ne evidentiraju se ni u čijem zapisu POEN-a.

Fondacija ne nastupa na tržištu

Fondacija korisnicima ne nudi dobra ni usluge uz naknadu, ne naplaćuje korišćenje platforme, ne posreduje u razmeni i po osnovu razmene ništa ne prima. Nije strana u razmeni između korisnika. Kad korisnik nudi dobro ili uslugu u okviru svoje delatnosti, propisi koji se na to odnose (o registraciji, prometu, bezbednosti hrane, porezima i zaštiti potrošača) važe i kad je razmena dogovorena preko platforme, a evidentiranje u POEN-ima ne menja kvalifikaciju posla.

Operativni doprinos nije rad za Fondaciju

Operativni doprinos ne uspostavlja radni odnos ni rad van radnog odnosa, naročito ne ugovor o delu, jer nedostaju naručilac, naručena činidba i naknada (poglavlje 7). Isto važi za osnivački rad i za razmenu dece, koja nije posao koji dete obavlja za drugoga.

Gornje Kolo nije organ

Gornje Kolo je telo obrazovano pravilnikom, a ne organ Fondacije; organi Fondacije su Upravni odbor i direktor. Odluka Gornjeg Kola nije opšti akt Fondacije: sprovodi je Upravni odbor svojim aktom, na način iz Pravilnika o KOLO sistemu (poglavlje 9).

Kolektivna nabavka nije privredna delatnost

Fondacija po nabavci ne ostvaruje prihod ni dobit, dobra ne nudi na tržištu i za ustupljeno dobro ne prima naknadu. Poništenje zapisa nije naknada za dobro (poglavlje 8).

KOLO nije kripto projekat

Ne postoji token koji se izdaje, trguje ili lista na berzi, ne postoji javna ponuda i ne postoji blokčejn. KOLO koristi centralizovanu evidenciju na infrastrukturi koju obezbeđuje Fondacija. Odsustvo blokčejna samo po sebi nije argument kvalifikacije, jer su propisi o digitalnoj imovini tehnološki neutralni; kvalifikaciju određuju elementi iz prethodnih odeljaka. Decentralizacija u KOLO sistemu nije tehnička nego upravljačka.

Gde se KOLO nalazi

KOLO nije privatna kompanija, nije državna ustanova i nije zadruga. Fondacija jeste neprofitna, ali je sistem širi od nje. Srpsko pravo nema gotovu kategoriju za ovakav sistem, ali ima dovoljno instituta da ga opiše: fondacija daje pravni subjektivitet, licence štite zajedničko dobro, a ugovorni odnos uređen Uslovima korišćenja uređuje odnos sa korisnikom. KOLO ne traži novo pravo; sistem se funkcionalno uklapa u socijalnu i solidarnu ekonomiju koju međunarodne institucije prepoznaju (Prilog A).

Pravna pozicija nije odbrana od regulacije, nego dizajn koji od početka vodi računa o tome gde se sistem nalazi u pravnom poretku.

Rizici

Rizike učešća, od pada obračunskog koeficijenta i nepovratnosti donacija do tehničkih, poreskih i regulatornih rizika, opisuje Izjava o prihvatanju rizika, jedini akt KOLO sistema koji ih opisuje.

12. Podaci o ličnosti

Sistem po prirodi obrađuje podatke o ličnosti: lanac potvrda, evidenciju doprinosa, podatke o donacijama, a u programima podrške i u dečjem prostoru i posebne kategorije podataka i podatke dece. Zaštita je ugrađena u dizajn, po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti; rukovalac je Fondacija.

Zapisi u evidenciji vezani su za pseudonime, ne za imena. Pseudonimnost nije anonimnost: pseudonimizovani podaci ostaju podaci o ličnosti. Veza pseudonima sa imenom i prezimenom postoji, ali samo u evidenciji identiteta, koja se vodi odvojeno od evidencije doprinosa, popunjava samo u slučajevima koje utvrđuje Pravilnik o KOLO sistemu i ne prikazuje se drugim korisnicima osim u slučajevima koje akti izričito predviđaju. U evidenciju identiteta ne upisuju se jedinstveni matični broj ni podaci iz isprava, i ne čuvaju se kopije isprava. Kad zadruga pomaže u sporu, podatke joj daju same strane; Fondacija zadruzi ne dostavlja podatke o korisnicima.

Prikupljaju se samo neophodni podaci. Ono što korisnik unese dobrovoljno nije uslov ni za dokaz stvarnosti ni za pristup funkcijama. Uz zapis pristanka ne beleže se IP adresa ni otisak uređaja. Posebne kategorije podataka obrađuju se samo uz izričit pristanak, koji se može povući.

Podaci se čuvaju na infrastrukturi koju obezbeđuje Fondacija, kod obrađivača sa kojima je zaključen ugovor o obradi. Aplikacija se izvršava i baza podataka nalazi u Evropskoj uniji; kada pojedini obrađivači podatke obrađuju van nje, to se čini uz ugovorne mere zaštite opisane u Politici privatnosti.

Pravo na brisanje i integritet evidencije usklađuju se razdvajanjem identifikacionih i obračunskih podataka. Kad korisnik napusti sistem, brišu se elektronska adresa, dobrovoljni podaci i ime iz evidencije identiteta, a numerička istorija ostaje pod pseudonimom koji ne upućuje na ime, jer bi brisanje zapisa jednog korisnika narušilo evidenciju na koju se oslanjaju drugi. To je pseudonimizacija, a ne anonimizacija; zadržani zapisi i dalje su podaci o ličnosti i uživaju punu zaštitu. Iznos, strane, vreme i vrsta zapisa se ne menjaju, ali se opis zapisa koji sadrži podatak o ličnosti briše kada prestane osnov njegove obrade, povlačenjem pristanka ili prestankom statusa. Po isteku roka utvrđenog Pravilnikom o KOLO sistemu pseudonim uz zapise zamenjuje se oznakom koja ni posredno ne upućuje na lice, pa zapisi od tada više nisu podaci o ličnosti.

Pojedinosti (svrhe, pravne osnove, rokove, primaoce i prava lica) utvrđuju Politika privatnosti, Registar radnji obrade i Procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti.

13. Širenje u druge sredine

Bačka ima dugu zadružnu tradiciju: u Bačkom Petrovcu je 1846. osnovano jedno od prvih zadružnih društava u ovom delu Evrope.

KOLO se ne umnožava, nego širi. Ne nastaju novi sistemi, nove fondacije ni nove evidencije: svaka nova sredina ulazi u isti sistem, sa jednim Protokolom, jednom evidencijom zajedničkog dobra i jednom Fondacijom.

Sistem se u novu sredinu prenosi iznutra, kroz članstvo. Ljudi iz novog mesta ulaze u Kolo kroz isti lanac potvrda, preko nekoga ko ih lično zna ili preko spiska za poziv, i grade sopstvenu mrežu poznanstava, sopstvenu Pijacu i sopstvena gazdinstva. Kad ih bude dovoljno, osnivaju zadrugu u svom mestu, koja postaje deo sistema i preko koje lokalna zajednica organizuje zajedničku proizvodnju, opremu i raspodelu, sama određuje svoja pravila razmene i pomaže da se sporovi u mestu reše sporazumno. Svako mesto tako dobija svoje lice, a sistem ostaje jedan. Povezivanje mesta (razmena i prevoz dobara među zadrugama, kao i podrška osnivanju u novom mestu) uređuje se posebnim modulom međuzadružne logistike.

Prenose se rešenja tri problema iz poglavlja 1: poverenje kroz lanac ljudi koji se znaju, skaliranje kroz evidenciju doprinosa i pravni oblik koji od početka vodi računa o regulatornoj kvalifikaciji. Ono što se ne prenosi jeste mreža poznanstava, koju svaka sredina gradi iznova. Širenje van Srbije modul je o kome odlučuje Gornje Kolo, uz pravnu analizu ciljne jurisdikcije: o zaštiti podataka, digitalnoj imovini, platnim uslugama, fondacijama, zadrugama i porezima.

Otvorene licence dozvoljavaju da kod i pravila preuzme i neko drugi, ali to nije način na koji se KOLO širi: takav sistem nije KOLO, nema njegovo ime i njegovi zapisi ni u kom obliku nisu povezani sa evidencijom KOLO Protokola.

14. Šta se meri kao uspeh

Uspeh se meri samo nad onim što je živo. Ukupan broj ikad otvorenih naloga ili ikad upisanih zapisa nije stanje sistema; zatvoreni nalozi i vraćanje zapisa Protokolu pri gašenju naloga nisu ni zajednica ni razmena.

Stanje sistema čine aktivni nalozi, aktivni oglasi aktivnih naloga i razmene (prepisi koji prate stvarnu razmenu između aktivnih naloga). Najvažnije merilo kritične mase je razmena među učesnicima koji nisu osnivači: tek kad ljudi razmenjuju jedni sa drugima, a ne samo sa onima koji su sistem pokrenuli, zajednica postoji. Deca se broje posebno, nikad među korisnicima.

Zdravlje zajedničkog dobra. Uz stanje sistema iskazuje se ono što pokazuje da li zajedničko dobro živi: koliko ljudi razmenjuje i koliko razmena ide između ljudi koji nisu osnivači; koliko ljudi dolazi u Kolo kroz lično poznanstvo, a koliko kroz spisak za poziv, i koliko dugo čekaju na poziv; koliko gazdinstava stalno nudi hranu; u koliko mesta postoji zadruga i koliko je zadrugara; kako Fondacija troši svoja sredstva i koliko je otišlo u projekte. Dinarski pokazatelji iskazuju se odvojeno od POEN-a. Svako merilo iskazuje se kao stanje na određen dan, ne kao zbir od početka.

Koncentracija. Iskazuje se i koliko je sistem skupljen u malo ruku: koliko evidentiranih POEN-a drže najveći zapisi i zapisi osnivača; koliki je deo osnivačkog doprinosa u ukupnom broju POEN-a; koliko je ZRNA upisano i koliko ga drže oni koji ga imaju najviše; koliko delegata zajedno drži većinu glasačke moći i koliko je moći delegirano. Iskaz ne proizvodi nikakvo dejstvo (ne ograničava upis, glas ni delegiranje), nego daje zajednici da vidi ono o čemu odlučuje.

Svi pokazatelji su zbirni i odnose se na stanje, ne na tokove: sistem ne prati ko je kome i koliko prepisao. Zbir koji obuhvata manje od pet ljudi se ne iskazuje, da se iz njega ne bi mogao prepoznati pojedinac. Deca se broje posebno i ne ulaze u pokazatelje koncentracije.

Da li razmena kroz sistem zadržava više vrednosti u mestu (ono što se u literaturi meri lokalnim multiplikatorom; Sacks, 2002), sistem ne tvrdi unapred; to se može proveriti tek kad razmene bude dovoljno.

Uspeh se ne meri obračunskim koeficijentom. Koeficijent nije pokazatelj uspeha: on raste i kad se upisuje doprinos i pada kad se zapisi ponište, i ništa ne kaže o tome da li ljudi razmenjuju.

15. Putanja razvoja, otvorena pitanja i granice

Putanja

KOLO nije gotov proizvod, nego sistem koji se gradi postepeno, proverava u praksi i menja na osnovu iskustva. Putanja nema datume; ima uslove. KOLO Fondacija je upisana u registar 2026. godine u Somboru, platforma radi na adresi ekolo.rs, a sistem je u prvoj fazi: pravila utvrđuje Upravni odbor, osnivači su jedini čuvari Kola, a iskustvo prvih korisnika pokazuje koja pravila na papiru deluju logično, a u praksi ne. Druga faza počinje dostizanjem praga ukupnog broja evidentiranih POEN-a: tada se otvara upis ZRNA, nastaje Gornje Kolo i upravljanje prelazi na zajednicu. Posle toga sistem se razvija po sopstvenim pravilima (nova pravila, novi programi, nove sredine), pod upravljanjem zajednice. Prelaz u drugu fazu je kraj osnivačkog perioda, ne kraj razvoja. Pred sistemom su dva modula: međuzadružna logistika, koja povezuje zadruge različitih mesta, i širenje van Srbije.

Otvorena pitanja

Sistem navodi pitanja na koja još nema konačan odgovor, jer je poštenje prema korisnicima i regulatorima važnije od privida potpunosti.

Nasleđe. POEN i ZRNO nisu imovinska prava i ne nasleđuju se kao imovina. Po smrti korisnika status mu prestaje, ZRNO se vraća u Protokol bez evidentiranja POEN-a, a numerička istorija ostaje pod pseudonimom. Ta pozicija mogla bi biti osporena, jer se zapis unutar sistema koristi; konačan odgovor može zavisiti od razvoja sudske prakse o digitalnim zapisima.

Skaliranje dokaza stvarnosti. Jedna potvrda po čoveku olakšava širenje mreže, ali onaj ko potvrđuje time postaje jedini oslonac za one koje je doveo u Kolo. Spisak za poziv otvara put onima koji ne poznaju nikoga, ali je razgovor slabiji oslonac od ličnog poznavanja; zato onaj ko je uveden posle razgovora ostaje član bez potvrde dok ga ne potvrdi neko ko ga zna. Kako sačuvati integritet grafa sa stotinama hiljada ljudi, naročito van sredine sa gustom mrežom poznanstava, ostaje otvoreno (up. Douceur, 2002).

Poreski sistem. Razmena dobara i usluga između korisnika može imati poreske posledice po propisima koji važe za razmenu uopšte, naročito kada je obavlja lice u okviru svoje delatnosti; to što je razmena evidentirana u POEN-ima tu kvalifikaciju ne menja. Sam upis POEN-a nije prihod, jer mu nedostaju elementi prihoda (poglavlje 11). Nadležni organi mogu o pojedinim pojavama zauzeti i drugačiji stav; rizike opisuje Izjava o prihvatanju rizika.

Zavisnost od početnog jezgra. Komplementarni sistemi su često slabili kad bi se povukao krug ljudi koji ih je pokrenuo. Zato je najvažnije merilo razmena među onima koji nisu osnivači (poglavlje 14).

Bez kredita. Mreže uzajamnog kredita daju članu da uzme pre nego što da, a u krizi to može da ublaži pad razmene (Stodder, 2009, o WIR-u). KOLO kredit ne daje: novi korisnik počinje od nule, a prvi zapisi nastaju iz njegovog doprinosa. Da li to usporava početak razmene, pokazaće iskustvo.

Granice rasta. Ukupan broj ZRNA je nepromenljiv, a koeficijent nema gornju granicu. Da li će sa velikim brojem ljudi neka veličina postati nepraktična, pokazaće iskustvo.

Koncentracija. Ukupan broj ZRNA je nepromenljiv, a koren i ograničenje upisa po obračunskom periodu skupljanje usporavaju, ali ga ne sprečavaju. Raniji i veći doprinos, uključujući i veliku donaciju, može značiti da malo ljudi drži velik deo upisanog ZRNA; deljenje ZRNA među bliskim ljudima i delegiranje mogu da zaobiđu koren. Sistem na to ne odgovara novim zabranama, nego time što koncentraciju iskazuje (poglavlje 14) i što o pravilima odlučuje Gornje Kolo, čije su odluke i zbirovi glasova dostupni korisnicima. Odluka o pravilima koja ne troši dinare, a posredno utiče na finansije Fondacije, obavezuje Upravni odbor; to je cena prenosa upravljanja. Da li je to dovoljno, pokazaće iskustvo.

Granice koje se ne prelaze

Četiri principa i dve granice zajedničkog dobra sistem održava tokom cele putanje. Ukidanje principa promenilo bi pravnu prirodu sistema: od participatornog sistema zajedničkog dobra u finansijski instrument, platnu uslugu ili investicionu šemu. Ukidanje granica pretvorilo bi ga u instrument nadzora ili u zatvoren sistem. Zato su postavljene kao elementi arhitekture, a ne kao parametri koje upravljanje menja. Sve ostalo (iznosi, rokovi, pragovi) operativni su parametri koji se mogu i treba da se menjaju sa iskustvom, kroz postupke iz akata.

16. Zaključak

KOLO odgovara na tri problema zajedničke razmene (skaliranje, poverenje i pravni okvir) u jednom sistemu; da li odgovor radi kako je zamišljen, pokazuje iskustvo. Odgovor je evidencija doprinosa koju vodi Protokol, u dve odvojene jedinice; dokaz stvarnosti koji počiva na ljudima koji se znaju, a ne na ispravama; Fondacija koja zajedničkom dobru daje pravni oblik, a nije njegov vlasnik; i upravljanje koje po unapred poznatom pragu prelazi na zajednicu.

Četiri principa (nekonvertibilnost, odsustvo imovinskog prava nad zapisima, nepovratnost donacija i automatsko evidentiranje) obezbeđuju da sistem ne može da postane finansijski instrument, platna usluga ili investiciona šema, i osnov su njegove pravne kvalifikacije. Minimizacija podataka i otvorene licence, kao granice zajedničkog dobra, obezbeđuju da ne postane instrument nadzora ni zatvoren sistem.

Sistem zna svoja ograničenja: da li će razmene biti dovoljno, kako se dokaz stvarnosti ponaša kad mreža naraste i kako će nadležni organi kvalifikovati pojedine pojave. Ta pitanja su navedena otvoreno, jer je to deo dizajna, a ne nedostatak dokumentacije.

Prilog A: Međunarodni institucionalni okvir

Sledeći dokumenti nemaju neposrednu pravnu snagu u Srbiji, ali pokazuju pravac u kome se kreće regulatorno okruženje u koje Srbija ulazi.

• Akcioni plan Evropske komisije za socijalnu ekonomiju (COM(2021) 778, decembar 2021): mere za period 2021–2030 u oblasti pravnih okvira, finansiranja i vidljivosti; fondacije, zadruge i udruženja prepoznati su kao akteri socijalne ekonomije.
• Preporuka Saveta EU o razvoju okvirnih uslova za socijalnu ekonomiju (C/2023/1344, novembar 2023): poziv državama članicama da prilagode pravne okvire, poreske politike i javne nabavke.
• Rezolucija Međunarodne organizacije rada o dostojanstvenom radu i socijalnoj i solidarnoj ekonomiji (ILC.110/Resolution II, jun 2022): prva međunarodno dogovorena tripartitna definicija socijalne i solidarne ekonomije, usvojena 10.06.2022, zasnovana na dobrovoljnoj saradnji, demokratskom upravljanju i prvenstvu društvene svrhe nad kapitalom.
• Preporuka OECD-a o socijalnoj i solidarnoj ekonomiji i socijalnoj inovaciji (OECD/LEGAL/0472, jun 2022).
• Rezolucije Generalne skupštine UN-a o socijalnoj i solidarnoj ekonomiji (A/RES/77/281, april 2023, i A/RES/79/213, decembar 2024), kao i rad međuagencijske radne grupe UN-a za socijalnu i solidarnu ekonomiju (UNTFSSE).

Po temama kojima se bavi, sistem se odnosi naročito na ciljeve održivog razvoja UN-a koji se tiču smanjenja siromaštva, lokalne proizvodnje hrane, rodne ravnopravnosti, smanjenja nejednakosti i održivih zajednica.

Za KOLO su ovi dokumenti važni zato što opisuju upravo načela na kojima sistem počiva (dobrovoljnu saradnju, demokratsko upravljanje, neprofitno organizovanje i zajedničko dobro) i zato što ih Srbija u procesu pristupanja Evropskoj uniji preuzima kao pravac.

Od srpskih propisa za položaj sistema značajni su naročito Zakon o zadužbinama i fondacijama, Zakon o digitalnoj imovini, Zakon o platnim uslugama, Zakon o tržištu kapitala, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o zadrugama, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakon o radu, Zakon o obligacionim odnosima, propisi o zaštiti potrošača i poreski propisi. Kako se svaki od njih odnosi na sistem, utvrđuju akti KOLO sistema na mestu na koje se odnosi.

Prilog B: Osam Ostromovih načela i KOLO

Elinor Ostrom je iz istraživanja zajednica koje dugo upravljaju zajedničkim dobrima izvela osam načela (Ostrom, 1990). Formulisana su za rivalska dobra: pašnjake, ribnjake, vodu. KOLO je pretežno nerivalno digitalno zajedničko dobro, sa dva rivalska elementa: ukupan broj ZRNA je nepromenljiv, a razmena premešta postojeće zapise (Hess i Ostrom, 2007). Zato neka načela u KOLO sistemu dobijaju drugačiji oblik.

1. Jasne granice. Ko je u Kolu, utvrđuje lanac potvrda; prava po statusu utvrđuju akti; zajedničko dobro štite četiri principa i dve granice zajedničkog dobra (minimizacija podataka i otvorene licence). Granice su ugrađene u softver, a ne samo u običaj.

2. Pravila prilagođena mestu. Pravila sistema postavljaju ljudi, ne algoritam: u prvoj fazi Upravni odbor, u drugoj Gornje Kolo. Na svom mestu zadruga sama, preko svojih organa, određuje koliko POEN-a evidentira za prijem i izdavanje dobara, za zadatke i za korišćenje opreme, a Fondacija to ne određuje ni ne odobrava; iznose u razmeni određuju sami korisnici.

3. Zajedničko odlučivanje. Na nivou zadruge zadrugari odlučuju preko svojih organa već sada. Na nivou sistema pravila u prvoj fazi utvrđuje Upravni odbor, a u drugoj glasaju čuvari Kola sa aktiviranim ZRNOM, po kvadratnom korenu i uz delegiranje. Korisnici i članovi bez potvrde, na koje pravila takođe deluju, ne glasaju, ali do glasa vodi put otvoren svakome: potvrda u lancu i upis ZRNA iz sopstvenog doprinosa. Predlozi, tok glasanja i registar odluka dostupni su korisnicima.

4. Nadzor. Protokol beleži svaku radnju; čuvari Kola nadziru potvrde i uvođenja i potvrđuju izvršenje operativnog doprinosa; evidencija je dostupna učesnicima u pseudonimnom obliku. Nadzornici su i sami korisnici. Rad administratorskog tima Fondacije nadzire Upravni odbor, a radnje u panelu beleže se u revizijskom dnevniku.

5. Postepene sankcije. Lažna potvrda se poništava, a onaj ko ju je dao za nju odgovara; suspenzija i isključenje izriču se po postupku iz Uslova korišćenja, uz pravo na prigovor.

6. Rešavanje sporova. Spor između korisnika rešava se najbliže mestu gde je nastao: tamo gde postoji zadruga, ona preko svojih organa pomaže da se spor reši sporazumno; dok je nema, korisnik može da zatraži pomoć Fondacije u sporazumnom rešavanju. Ni zadruga ni Fondacija ne donose odluku koja obavezuje evidenciju i ne postaju strana u razmeni, a pravo na sud ostaje. Na odluke Fondacije i na zapis u evidenciji korisnik podnosi prigovor Fondaciji.

7. Priznato pravo na samoorganizovanje. Fondacija je registrovana po srpskom pravu, a međunarodni okvir (Prilog A) podržava ovakve oblike organizovanja.

8. Ugnježdeni slojevi. Korisnici i gazdinstva u okviru zadruge na svom mestu, Gornje Kolo na nivou sistema i Fondacija kao pravni instrument čine slojeve sa razgraničenim nadležnostima; širenje na nove krajeve predviđeno je uz jedan Protokol. Ostrom traži ugnježdene nivoe odlučivanja, a ne više knjiga: jedna evidencija sa odlučivanjem na nivou zadruge i na nivou sistema u tome je usklađena.

Arhitektura je zamišljena da odgovori na svih osam načela. Zadruge nose načela koja traže blizinu (pravila prilagođena mestu, zajedničko odlučivanje i rešavanje sporova) na nivou mesta, a sistem nosi granice, nadzor i ugnježdenost. Najslabiji je kolektivni izbor na nivou celog sistema u prvoj fazi, dok pravila utvrđuje Upravni odbor. Da li dizajn radi kako je zamišljen, empirijsko je pitanje.

Prilog C: Srodni sistemi i izvori

Izvori: Leyshon i dr. (2001), Work, Employment and Society; Seyfang (2006), Regional Studies 40(7); Cahn (2004), No More Throw-Away People, 2. izd.; Hayashi (2012), International Journal of Community Currency Research 16; Stodder (2009), Journal of Economic Behavior and Organization 72(1); Littera, Sartori, Dini i Antoniadis (2017), International Journal of Community Currency Research 21; Thiel (2011), Das „bessere“ Geld; Thiel (2012), International Journal of Community Currency Research 16(D); Pazaitis (2020), Information 11(2).

Prilog D: Literatura

Axelrod, R. (1984). The Evolution of Cooperation. New York: Basic Books.

Bauwens, M., Kostakis, V. i Pazaitis, A. (2019). Peer to Peer: The Commons Manifesto. London: University of Westminster Press.

Benkler, Y. (2006). The Wealth of Networks. New Haven: Yale University Press.

Blum, C. i Zuber, C. I. (2016). Liquid Democracy: Potentials, Problems, and Perspectives. Journal of Political Philosophy, 24(2), 162–182.

Cahn, E. S. (2004). No More Throw-Away People: The Co-Production Imperative (2. izd.). Washington, DC: Essential Books.

Carson, K. A. (2007). Studies in Mutualist Political Economy. Charleston: BookSurge.

Douceur, J. R. (2002). The Sybil Attack. Peer-to-Peer Systems (IPTPS 2002), Lecture Notes in Computer Science 2429, 251–260.

Ford, B. (2002). Delegative Democracy. Radni rad. https://bford.info/deleg/

Gesell, S. (1916). Die natürliche Wirtschaftsordnung durch Freiland und Freigeld. Bern/Berlin.

Greco, T. H. (2009). The End of Money and the Future of Civilization. White River Junction: Chelsea Green.

Hardin, G. (1968). The Tragedy of the Commons. Science, 162(3859), 1243–1248.

Hayashi, M. (2012). Japan's Fureai Kippu Time-banking in Elderly Care: Origins, Development, Challenges and Impact. International Journal of Community Currency Research, 16, 30–44.

Hess, C. i Ostrom, E. (ur.) (2007). Understanding Knowledge as a Commons: From Theory to Practice. Cambridge, MA: MIT Press.

Hirschman, A. O. (1970). Exit, Voice, and Loyalty. Cambridge, MA: Harvard University Press.

Hurwicz, L. (1973). The Design of Mechanisms for Resource Allocation. American Economic Review, 63(2), 1–30.

Jevons, W. S. (1875). Money and the Mechanism of Exchange. London: Henry S. King.

Katz, M. L. i Shapiro, C. (1985). Network Externalities, Competition, and Compatibility. American Economic Review, 75(3), 424–440.

Kling, C. C., Kunegis, J., Hartmann, H., Strohmaier, M. i Staab, S. (2015). Voting Behaviour and Power in Online Democracy: A Study of LiquidFeedback in Germany's Pirate Party. ICWSM 2015. https://arxiv.org/abs/1503.07723

Lessig, L. (2004). Free Culture. New York: Penguin Press.

Leyshon, A., Thrift, N., Lee, R., Tooke, J., Aldridge, T. i Williams, C. (2001). Recasting Work: The Example of Local Exchange Trading Schemes. Work, Employment and Society.

Lietaer, B. (2001). The Future of Money. London: Century.

Littera, G., Sartori, L., Dini, P. i Antoniadis, P. (2017). From an Idea to a Scalable Working Model: Merging Economic Benefits with Social Values in Sardex. International Journal of Community Currency Research, 21, 6–21.

Luhmann, N. (1979). Trust and Power. Chichester: Wiley.

Nash, J. F. (1950). Equilibrium Points in n-Person Games. Proceedings of the National Academy of Sciences, 36(1), 48–49.

Olson, M. (1965). The Logic of Collective Action. Cambridge, MA: Harvard University Press.

Ostrom, E. (1990). Governing the Commons: The Evolution of Institutions for Collective Action. Cambridge: Cambridge University Press.

Pazaitis, A. (2020). Breaking the Chains of Open Innovation: Post-Blockchain and the Case of Sensorica. Information, 11(2), 104.

Penrose, L. S. (1946). The Elementary Statistics of Majority Voting. Journal of the Royal Statistical Society, 109(1), 53–57.

Posner, E. A. i Weyl, E. G. (2018). Radical Markets. Princeton: Princeton University Press.

Sacks, J. (2002). The Money Trail: Measuring Your Impact on the Local Economy Using LM3. London: New Economics Foundation.

Scholz, T. (2016). Platform Cooperativism: Challenging the Corporate Sharing Economy. New York: Rosa Luxemburg Stiftung.

Seyfang, G. (2006). Sustainable Consumption, the New Economics and Community Currencies: Developing New Institutions for Environmental Governance. Regional Studies, 40(7), 781–791.

Stallman, R. M. (2002). Free Software, Free Society: Selected Essays. Boston: GNU Press.

Stodder, J. (2009). Complementary Credit Networks and Macroeconomic Stability: Switzerland's Wirtschaftsring. Journal of Economic Behavior and Organization, 72(1), 79–95.

Thiel, C. (2011). Das „bessere“ Geld: Eine ethnographische Studie über Regionalwährungen. Wiesbaden: VS Verlag.

Thiel, C. (2012). Moral Money – The Action Guiding Impact of Complementary Currencies: A Case Study at the Chiemgauer Regional Money. International Journal of Community Currency Research, 16(D), 91–96.

Walden, J. (2020). Progressive Decentralization: A Playbook for Building Crypto Applications. a16z, 9. januar 2020.

Enspiral Handbook. https://handbook.enspiral.com/