O sistemu

Sve što prolazi kroz KOLO — rad, znanje, dobra, vreme, poznanstva, infrastruktura koju Fondacija održava — ostavlja trag u zajednici: jača mrežu, znanje i poverenje koji svima ostaju na raspolaganju. Gradi je. Čini je sposobnijom da brine o sebi.

To zovemo zajedničkim dobrom KOLA. Niko nije njegov vlasnik. Svi su učesnici. Što više daješ, to ti se više i vraća — kroz priznanje i pristup zajedničkom dobru.

POEN je mera tvog doprinosa zajedničkom dobru i pristup onome što kroz njega prolazi. Priznanje da si doneo nešto — i osnova da koristiš ono što su drugi doneli.

Ideja da zajednica može da organizuje sopstvenu razmenu — da evidentira doprinos svojih članova i uspostavi sopstvenu jedinicu evidencije, koja nije novac ali omogućava razmenu u zatvorenom krugu — nije nova. Nije ni egzotična. Decenijama u različitim zemljama postoje dokumentovane mreže, u kojima ljudi razmenjuju rad, dobra i znanje kroz sopstvene sisteme evidencije.

Solidarna ekonomija je međunarodno priznata oblast — od zadruga i fondacija do uzajamnih društava — u kojoj organizacije rade zbog društvene svrhe, odlučuju demokratski i vraćaju vrednost u zajednicu. Formalno je priznata od strane Međunarodne organizacije rada, Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Saveta i Komisije Evropske unije, i OECD-a.

KOLO ulazi u taj tok kao otvoreni društveni eksperiment — sistem koji se ne predstavlja kao gotov proizvod, već kao okvir koji se gradi kroz učešće, učenje i revidiranje pravila kroz demokratske procedure. Istovremeno je pilot model — konkretna realizacija međunarodnog okvira solidarne ekonomije u srpskom pravnom i društvenom kontekstu, prilagođena domaćim zakonima i potrebama.

KOLO nije kopija nijedne od navedenih mreža. Za razliku od tih mreža — koje su pre svega valute za razmenu — KOLO razdvaja doprinos od glasa: POEN beleži šta si dao, a ZRNO nosi glas u odlučivanju, uz kvadratno glasanje kao zaštitu da niko ne preuzme moć. Uz to, razmena i njena evidencija su pravno odvojene — pa POEN nikad nije plaćanje — a podrška ranjivim grupama (majke, stariji, đaci) ugrađena je u sam sistem.

Ali fundamentalno, KOLO pripada istoj familiji — sistemi evidencije razmene među pojedincima, koji rade komplementarno sa zvaničnom valutom, i koji rade za korisnike umesto da ih koriste.

Solidarna ekonomija je sada formalno priznat sektor, a Srbija je u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Unutar srpskog konteksta, Sombor je idealan za pilot projekat. Vojvođanska Bačka ima jednu od najdužih tradicija zadrugarstva na svetu — treća zadruga ikada osnovana je 1846. u Bačkom Petrovcu, samo dve godine posle prve u Engleskoj. Poljoprivredne zadruge, salašarska ekonomija — to je živo sećanje koje stariji ljudi u somborskim selima pamte iz prve ruke. KOLO aktivira oblik organizovanja koji je u ovim krajevima istorijski normalan.

Sombor je dovoljno velik da efekti mreže budu merljivi, a dovoljno mali da se vide bez statističkog šuma. Urbano jezgro opasano salašima i selima omogućava da pilot u jednom potezu obuhvati zanatliju, penzionera, domaćicu, mladu majku i poljoprivrednika — sve tipove korisnika koje sistem mora da izdrži. Ako solidarni ekonomski sistem ima šta da ponudi, mora to prvo da ponudi mestu kakvo je Sombor.