Pravna pozicija

Zakon o digitalnoj imovini

Zakon o digitalnoj imovini (čl. 2) digitalnu imovinu određuje kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Virtuelna valuta je onaj oblik koji nije izdala centralna banka i koji nema pravni status novca, ali ga lica prihvataju kao sredstvo razmene. Nabrojani načini raspolaganja su alternativni — dovoljno je da bude ispunjen jedan — pa se odbrana ne može graditi na tome da POEN nema status novca: to definicija sama pretpostavlja. Šta POEN ispunjava, i to ne krijemo: nije ga izdala centralna banka, i korisnici ga na Pijaci prihvataju kao sredstvo razmene za dobra i usluge. Šta ne ispunjava: ne može se pribaviti kupovinom, jer ga Fondacija ne prodaje, ne utvrđuje mu cenu i ne nudi ga na tržištu, a upis nije protivčinidba za donaciju; ne može se otuđiti uz naknadu, što Uslovi korišćenja izričito zabranjuju; nema otkupa ni konverzije u novac i ne postoji sekundarno tržište, pa nema ni cene po kojoj bi se trgovalo; ne postoji izvan evidencije koju vodi Protokol i ne može se preneti izvan nje — ažuriranje zapisa između dva korisnika ne iznosi POEN iz sistema; i ne koristi se u svrhu ulaganja, jer nema prinosa ni izdavaoca koji ga obećava. Fondacija po osnovu POEN-a ne pruža platne usluge, ne drži novčana sredstva korisnika i ne izvršava platne transakcije. Ovo je naše čitanje, izneto otvoreno; ocenu daje nadležni organ.

Zakon o platnim uslugama

Platna transakcija pretpostavlja prenos monetarne vrednosti između platioca i primaoca. Takvog prenosa nema: POEN nema monetarnu vrednost ni nosioca, pa kad korisnik pokrene prepis, Protokol menja sopstvenu bazu i ništa sa monetarnom vrednošću ne menja nosioca. POEN nije ni elektronski novac. Zakon traži tri kumulativna uslova, a POEN ne ispunjava nijedan: nije izdat po prijemu sredstava (evidentira se na osnovu aktivnosti korisnika, a donacija Fondaciji i evidentiranje doprinosa su pravno odvojeni akti), ne služi za izvršavanje platnih transakcija, i nema izdavaoca u pravnom smislu.

Zakon o tržištu kapitala

ZRNO nije prenosiva hartija od vrednosti jer je neprenosivo, ne postoji ni mehanizam prenosa, ni tržište, ni mogućnost trgovanja. Nije ni jedinica kolektivnog investiranja, jer ne predstavlja učešće u fondu čija vrednost zavisi od imovine u koju su sredstva uložena; ZRNO evidentira položaj u obračunskom sistemu koji nema imovinsku vrednost van sebe. POEN nije finansijski instrument jer nema nosioca, ne može se preneti izvan evidencije koju vodi Protokol i ne može se konvertovati u novac. Nijedan učesnik ne ulaže sredstva sa očekivanjem finansijskog prinosa.

Poreski propisi

Porez na dohodak građana oporezuje prihode iz svih izvora, uključujući prihod ostvaren u nenovčanom obliku. Nije, dakle, sporno da li je nešto naknada — sporno je da li je korisnik nešto primio. Kod POEN-a nije. Upisom se ne prima ni novac ni stvar, ništa ne prelazi iz imovine Fondacije u imovinu korisnika, nastali zapis ne može se unovčiti, ustupiti niti naplatiti, a Fondacija ne utvrđuje niti objavljuje njegovu vrednost izraženu u novcu. Fondacija korisniku ni po jednom osnovu ne isplaćuje novac. Kod kolektivne nabavke jeste, i to se ne krije: korisnik prima dobro kupljeno dinarskim sredstvima Fondacije. Dobro se ustupa bez naknade i bez ikakve protivčinidbe, u ostvarivanju upisanih ciljeva Fondacije. Poništeni zapis se gasi i ne prelazi Fondaciji; on nije jedinica pribavljena radi preuzimanja nego evidencija doprinosa koji je korisnik zajedničkom dobru već učinio. Ukupna vrednost koju jedan korisnik može preuzeti u kalendarskoj godini je ograničena. Šta ostaje sporno: kako će nadležni organ kvalifikovati to davanje. Fondacija ne pruža poreski savet i poreski tretman ne garantuje; za sopstvene poreske obaveze odgovara korisnik.

Zakon o zaštiti potrošača

Propisi o nepoštenoj poslovnoj praksi obavezuju trgovca — lice koje nastupa na tržištu u okviru svoje delatnosti. Fondacija prema korisnicima tako ne nastupa: ne nudi im dobra ni usluge uz naknadu, ne naplaćuje korišćenje Platforme, ne posreduje u razmeni i po osnovu razmene između korisnika ne prima nikakvu vrednost. Iznos u oglasu određuje korisnik sam; Fondacija nijedan odnos POEN-a prema dinaru ne objavljuje, ne preporučuje i ni u jednom svom postupku ne primenjuje. Između korisnika propisi o zaštiti potrošača važe onako kako bi važili i van Platforme. Kada dobro ili uslugu nudi lice koje to čini u okviru delatnosti, korisnik koji ih pribavlja za sopstvene potrebe ima prava po tim propisima i ostvaruje ih prema tom licu. Za ispunjenje propisa o registraciji delatnosti, o proizvodnji i prometu, o bezbednosti hrane i poreskih propisa odgovara onaj ko dobro ili uslugu nudi. Šta ostaje sporno: Fondacija ne utvrđuje u kom svojstvu korisnik nastupa i tu izjavu od njega ne traži, pa druga strana to iz oglasa ne može da zna. Platforma po obliku jeste mesto na kome se roba i usluge nude, i to ne krijemo. Ovo je naše čitanje, izneto otvoreno; ocenu daje nadležni organ.